Zašto danima premotavate razgovore u glavi? Psiholog otkriva kako da prekinete začarani krug

Znate onaj trenutak kada legnete da spavate, a mozak iznenada odluči da vas vrati u razgovor koji se dogodio pre nekoliko dana? Ne razmišljate o čitavoj situaciji, već samo o jednoj rečenici, neprijatnoj tišini ili odgovoru koji ste mogli da izgovorite, ali vam tada nije pao na pamet.

U glavi ponovo vodite isti razgovor, samo što ovoga puta imate savršen odgovor. Problem je jedino u tome što kasni tri dana.

Preporučujemo

Ovakvo vraćanje najčešće se javlja kada situaciju nismo doživeli kao završenu. Možda smo rekli nešto neprijatno i nismo stigli da objasnimo šta smo mislili. Možda nas je nečija rečenica povredila, a u tom trenutku smo ostali bez odgovora.

Mozak ne voli nedovršene priče, pa se vraća na istu scenu u nadi da će ona posle dovoljno ponavljanja konačno dobiti smisao. Ipak, umesto rešenja, najčešće dobijamo samo još jedan krug preispitivanja.

Posle razgovora postajemo najstrože sudije sebi

Klinička psihološkinja dr Munija Batačarja objašnjava da osobe koje osećaju anksioznost tokom razgovora često postaju izuzetno kritične prema sebi tek kada se komunikacija završi.

Reč je o pojavi poznatoj kao obrada posle događaja. Osoba naknadno analizira susret i traži sopstvene greške, zbog čega jedan nespretan smeh, kratka pauza ili pogrešno izgovorena rečenica mogu početi da deluju kao ozbiljan društveni promašaj.

Ova navika često je povezana sa perfekcionizmom i potrebom da u svakom trenutku delujemo pametno, duhovito i dopadljivo. Perfekcionisti svaki razgovor mogu da dožive kao test svoje inteligencije, humora ili lične vrednosti.

Za njih nije dovoljno da budu prirodni. Ako nisu ostavili savršen utisak, imaju osećaj da su podbacili.

Upravo zato se tokom razgovora više bave sobom nego osobom preko puta. Prate kako zvuče, šta rade rukama, da li su dovoljno zanimljivi i kako ih drugi procenjuju. Toliko su zauzeti sopstvenim nastupom da prestaju istinski da učestvuju u razgovoru.

Kako da zaustavite vraćanje istih razgovora

Neprestano analiziranje troši mentalnu energiju i drži um u stanju pripravnosti. Vremenom može da izazove iscrpljenost, nesigurnost i strah od budućih susreta.

Što više razmišljamo o jednom razgovoru, on nam deluje važnije nego što verovatno jeste. Dok mi danima analiziramo jednu svoju rečenicu, velika je šansa da je druga osoba odavno zaboravila čitav razgovor.

Dr Batačarja savetuje da prvo odvojimo činjenice od pretpostavki. Zapitajte se: "Imam li dokaz da je nešto zaista pošlo naopako ili samo zamišljam najgori mogući scenario?"

Umesto pitanja: "Kako sam delovao?", korisnije je pitati se: "Šta mogu da naučim iz ovog razgovora?" Time se pažnja preusmerava sa samokritike na iskustvo.

Pomaže i svesno vraćanje u sadašnji trenutak. Kada primetite da ponovo vodite stari razgovor u glavi, usmerite pažnju na ono što trenutno vidite, čujete ili radite. Cilj nije da silom zaustavite misli, već da prestanete da ih tretirate kao dokaz da ste nešto pogrešili.

Najvažnije je prihvatiti da nijedan razgovor neće biti savršen. Ljudi zastanu, zbune se, pogrešno se izraze i tek kasnije smisle bolji odgovor. To nije društveni neuspeh, već sasvim normalan deo komunikacije.

(Ona.rs / The Times of India)