„Zaljubljenost je opasna stvar!“ #OnaNeĆuti u Banjaluci: Razvedena žena u malom mestu još je sramota roditelja

Kada modrice nema na telu, mnogi misle da je sve u najboljem redu i da se iza zatvorenih vrata živi u miru. Međutim, istina ume da bude potpuno drugačija, mnogo teža i daleko bolnija nego što se na prvi pogled čini. Upravo o ovim skrivenim mukama, koje ostaju daleko od očiju javnosti, razgovaralo se na panelu „Nevidljive rane – Psihološko i ekonomsko nasilje i kako prekinuti krug“, u okviru #OnaNeĆuti konferencije „Prekini tišinu. Zaustavi nasilje“, koja je održana 22. septembra u Banjaluci.

Kad vas sopstvena kuća pretvori u zatvor

Nasilje nije samo ono što ostavlja tragove koje lekar može da vidi. Ponekad su reči oštrije od noža, a kontrola nad svakim dinarom teža od najtežih fizičkih lanaca. Psihološka manipulacija, kontrola novca, ekonomska zavisnost, teške posledice traume i duboko ukorenjena stigma čine začarani krug iz kojeg se ne izlazi preko noći.

Preporučujemo

Možete biti potpuno bezbedne od udaraca, a da nemate ni posao, ni dinar u džepu, ni podršku, a ni trunku samopouzdanja da presavijete tabak i izađete iz pakla.

O ovim temama govorile su Irena Spasojević, diplomirana psihološkinja i psihoterapeutkinja iz Psihološkog savetovališta Anima mea, Milka Latinčić iz Ministarstva privrede i preduzetništva Republike Srpske i Marija Lakić, osnivačica udruženja „Heroine“.

Strah od sutrašnjice i tuđeg jezika

Koliko je zapravo moćan taj nevidljivi oklop koji nasilnik gradi oko svoje žrtve, objašnjava struka. Cilj svakog zlostavljača jeste da potpuno slomi osobu koja je sa njim.

„Nasilnik ima ideju da ne može biti voljen, pa iz tog razloga ima tendenciju da uspostavlja odnos zastrašivanjem i idejom posedovanja“, objašnjava gđa Spasojević.

Irena Spasojević ističe i da je u pozadini svakog nasilja zapravo ogromna slabost.

„Nasilnik je fokusiran na to da žrtvu oslabi psihički, da je socijalno izoluje, da uspostavi kontrolu nad njom. Suština svakog nasilnika je prilično slična – sve jedan je vrlo slab i iza sve jednog nasilja je osećaj inferiornosti, neadekvatnosti i nedovoljnosti koji se kompenzuju agresijom.“

Kada žena konačno smogne snage da progovori, udarac često stiže odakle se najmanje nadala – od najbliže okoline.

„Reakcija okoline zna biti brutalna, a emocionalno se doživljava još brutalnije od samog zlostavljanja jer je skršenoj osobi, skršenoj duši potrebna podrška“, navodi gđa Spaspjević.

Zlatni kavez i prazan novčanik

Pored duševnih rana, tu je i onaj prozaični, životni deo – preživljavanje. Ekonomska nesigurnost često je jedan od glavnih razloga zbog kojih žene godinama trpe nemoguće stvari.

U Ministarstvu privrede i preduzetništva Republike Srpske još 2012. godine prepoznali su ove probleme i pokrenuli programe podrške preduzetnicama.

„Mi žene manje pokrećemo biznise jer se uvek brinemo o rizicima, o svemu onome što može da se desi – hoćemo li propasti, hoće li porodica trpeti i da li ćemo stizati sve da uradimo“, objašnjava Milka Latinčić sa čim se sve dame suočavaju u poslovnom svetu.

Međutim, ohrabrujući podatak je da su žene vlasnice 30% privrednih subjekata u Republici Srpskoj.

Sestre, majke i prijateljice moraju da drže jedna drugoj leđa, jer kako đđa Latinčić naglašava, „mi žene se više dajemo, više se trudimo, na poslu smo veći operativci, želimo uvek nešto da unapredimo. Žena ženi može da pomogne, a da joj bude vuk.“

Kad je razvod pobeda, a ne poraz

Da sve počinje unutar četiri zida i u tradicionalnom vaspitanju, potvrđuje još jedna žena, koja otvoreno govori o sopstvenom iskustvu i malim sredinama u kojima se ime meri merilima prošlosti.

„Sve potiče od kuće. Ja dolazim iz malog mesta gde su mene roditelji učili da moram da budem dobra mama, dobra domaćica, da ćutim, da sve radim zarad toga da zadržim porodicu – i ja sam se razvela. Nakon razvoda, moja majka je dve godine lagala da sam ja u braku, jer to je za njih stid, poraz, a za mene je pobeda“, kaže Marija Lakić.

Ona upozorava i na opasnosti koje vrebaju na samom početku svake ljubavi, ali i na manjak informisanosti.

„Nismo dovoljno informisani, žene su jako nezainteresovane, a sve ovo je za njihovu dobrobit. [...] Zaljubljenost je opasna stvar. [...] Žena mora da prepozna trenutak kada može da se suprotstavi svom partneru. [...] Žrtva nije žrtva samo dok trpi nasilje.“

Izrečena je i ona najvažnija istina – da bekstvo iz kandži nasilnika i krah toksične veze nisu kraj muka, već tek prva stanica na dugom putu ka slobodi.

Tada nastupa najteži deo, a to jeste dugotrajan i iscrpljujući proces vraćanja vere u sebe, sopstvenog dinara u novčaniku i onog davno izgubljenog osećaja da sami upravljate svojim životom.

(Ona.rs)