Da li ljudi koji se hrane plant based ishranom zaista žive duže? Nauka ima odgovor

Da li vegani zaista žive duže od ljudi koji jedu meso?

Ovo je pitanje na koje nauka još nema potpuno definitivan odgovor.

Preporučujemo

Veliki deo istraživanja o dugovečnosti zasniva se na opservacionim studijama. To znači da naučnici prate ljude, njihove prehrambene navike i zdravstvene ishode tokom godina, ali ne određuju nasumično ko će jesti meso, a ko će biti vegan.

Zbog toga ne mogu sa sigurnošću da tvrde da je upravo biljna ishrana razlog zbog kojeg je neko živeo duže.

Ljudi koji se hrane kvalitetno često imaju i druge zdrave navike: više se kreću, manje puše, vode računa o telesnoj težini i redovnije odlaze na preventivne preglede. Istraživači pokušavaju da uzmu u obzir ove faktore, ali nije moguće u potpunosti isključiti njihov uticaj.

Takođe, rezultati istraživanja o vegetarijancima i veganima nisu uvek identični, jer se razlikuju njihove navike, kvalitet ishrane, životna sredina i zdravstveno stanje.

Zato je preciznije reći da kvalitetna biljna ishrana može biti povezana sa manjim rizikom od prevremene smrti nego tvrditi da vegani nužno žive duže od svih ljudi koji jedu meso.

Može li biljna ishrana da bude štetna ako nije dobro isplanirana?

Može. Potpuno izbacivanje namirnica životinjskog porekla zahteva pažljivo planiranje, jer neke hranljive materije nije lako obezbediti isključivo iz uobičajenih biljnih namirnica.

Posebno treba obratiti pažnju na:

Vitamin B12 – kod veganske ishrane neophodan je pouzdan izvor, najčešće suplement ili odgovarajuće obogaćene namirnice.

Gvožđe – biljni izvori uključuju mahunarke, tofu i semenke, a vitamin C može poboljšati apsorpciju gvožđa iz biljnih namirnica.

Kalcijum – važno je uključiti obogaćene biljne napitke, tofu sa kalcijumom i druge odgovarajuće izvore.

Omega-3 masne kiseline, jod i vitamin D – njihov unos takođe zahteva pažnju, u zavisnosti od izbora namirnica i individualnih potreba.

Istraživanje objavljeno u JAMA Network Open posebno je ukazalo na to da stroge biljne dijete mogu biti povezane sa nedovoljnim unosom pojedinih nutrijenata, uključujući vitamin B12 i kalcijum, ukoliko nisu pravilno sastavljene.

Zbog toga prelazak na vegansku ishranu ne bi trebalo da se svede samo na izbacivanje mesa, mleka i jaja, već na osmišljavanje raznovrsnog jelovnika koji zadovoljava sve nutritivne potrebe.

Zaključak: Ne morate biti vegan da biste imali koristi od biljne ishrane

Trenutni naučni dokazi podržavaju ideju da veći udeo kvalitetnih biljnih namirnica u svakodnevnoj ishrani može biti povezan sa manjim rizikom od prevremene smrti, posebno kada se njima zamenjuju manje povoljni izvori hrane.

Ipak, nijedna namirnica, niti jedan način ishrane, ne može da garantuje dugovečnost. Na životni vek utiču genetika, fizička aktivnost, san, stres, zdravstvena zaštita i brojni drugi faktori.

Za većinu ljudi, praktičan zaključak nije da moraju potpuno da izbace meso, već da češće biraju pasulj, sočivo, leblebije, povrće, voće, orašaste plodove i integralne žitarice, a da smanje unos prerađenog mesa i visoko prerađenih proizvoda.

Dakle, nauka ne potvrđuje da svaki vegan živi duže od osobe koja jede meso. Potvrđuje da kvalitet biljne ishrane ima značajnu ulogu u zdravlju i da način na koji sastavljamo svoj tanjir može biti važan deo strategije za zdraviji i potencijalno duži život.

(Ona.rs)