Većina je zaobilazi, a krije tajnu dugovečnosti rimskih vojnika: 6 razloga zašto je naučnici danas obožavaju

Većina nas je bar jednom tokom šetnje prirodom doživela neprijatan susret sa samoniklim rastinjem koje na koži ostavlja trenutan osećaj žarenja, crvenilo i uporan svrab. Ipak, ono što se u prvi mah čini kao dosadan korov koji valja zaobići u širokom luku, vekovima unazad predstavlja jedan od najcenjenijih darova tradicionalne medicine. Još su stari Egipćani koristili ovu biljku za ublažavanje bolova u leđima i zglobovima, dok su rimski vojnici njome trljali kožu kako bi podstakli cirkulaciju i ugrejali se tokom hladnih pohoda.

U pitanju je kopriva, čije latinsko ime potiče upravo od reči koja znači „peći”. Sitne dlačice na njenim svežim listovima skladište mešavinu mravlje kiseline, histamina, serotonina i acetilholina, stvarajući burnu reakciju u dodiru sa kožom. Međutim, čim se podvrgne sušenju ili termičkoj obradi, ova odbrambena jedinjenja se neutrališu, ostavljajući za sobom izuzetno bezbednu, hranljivu i lekovitu sirovinu.

Preporučujemo

Savremena nauka sve više potvrđuje opravdanost njene istorijske upotrebe. Prema analizi objavljenoj na medicinskom portalu Healthline, postoji šest ključnih zdravstvenih koristi ove biljke koje su potkrepljene istraživanjima:

Bogat nutritivni i antioksidativni profil

List i koren obiluju vitaminima (A, C, K i kompleks B), mineralima poput gvožđa, kalcijuma i magnezijuma, esencijalnim aminokiselinama, kao i polifenolima (kvercetin, kempferol). Ove supstance deluju kao moćni antioksidansi koji neutrališu slobodne radikale i štite ćelije od oštećenja.

Ublažavanje upalnih procesa

Hronična upala leži u osnovi mnogih oboljenja. Istraživanja pokazuju da ekstrakti i kreme na bazi ove biljke mogu smanjiti markere upale i ublažiti bolove kod osoba koje pate od artritisa, omogućavajući pojedinim pacijentima smanjenje doza standardnih analgetika.

Podrška kod uvećane prostate

Benigna hiperplazija prostate (BHP) stvara probleme sa otežanim, slabim ili učestalim noćnim mokrenjem. Ekstrakt korena pomaže u sprečavanju pretvaranja testosterona u dihidrotestosteron — hormon koji stimuliše rast prostate — čime se dugoročno olakšavaju urinarne tegobe.

Pomoć kod polenske kijavice

Laboratorijska ispitivanja pokazuju da bioaktivna jedinjenja mogu blokirati histaminske receptore i ublažiti burnu reakciju imunskog sistema na polen, mada su klinički efekti na ljude umereni i zahtevaju dodatne studije.

Doprinos regulaciji krvnog pritiska

Kroz podsticanje lučenja azot-monoksida (koji opušta zidove krvnih sudova) i delovanje slično blokatorima kalcijumskih kanala, ova biljka može pomoći rasterećenju kardiovaskularnog sistema.

Održavanje stabilnog nivoa glukoze

Određeni molekuli u biljci oponašaju delovanje insulina, pomažući ćelijama da efikasnije preuzimaju šećer iz krvi, što se u pojedinim ispitivanjima pokazalo korisnim za smanjenje glikemije.

Pored ovih šest glavnih pravaca, proučavaju se i njena svojstva u zaštiti jetre od toksina, blagi diuretički efekat, pomoć pri zaustavljanju krvarenja i brže zarastanje površinskih rana.

Praktična primena i doziranje

Priprema u kulinarstvu i fitoterapiji vrlo je jednostavna, pod uslovom da se sveža biljka uvek bere u rukavicama:

Topli napici: Osušeni list preliven ključalom vodom daje osvežavajući i hranljiv čaj.

Kulinarski specijaliteti: Blanširani listovi i stabljike odlična su zamena za spanać u čorbama, varivima i pitama.

Lokalna primena: Masti i kreme koriste se ciljano za bolne zglobove.

Koncentrovani suplementi: U istraživanjima su se najčešće koristile doze od oko 360 mg ekstrakta korena dnevno za tegobe s prostatom, odnosno 600 mg liofilizovanog lista kod alergijskih simptoma. Univerzalna doza ne postoji, te je preporuka uvek pratiti uputstvo proizvođača.

Mere opreza

Iako je pripremljena biljka bezbedna za većinu ljudi, određene grupe moraju biti na oprezu. Trudnice bi trebalo da je izbegavaju zbog rizika od izazivanja kontrakcija materice. Takođe, zbog svog fiziološkog delovanja, aktivni ekstrakti mogu stupiti u interakciju sa lekovima protiv zgrušavanja krvi (antikoagulansima), diureticima, terapijom za dijabetes, lekovima za regulaciju pritiska i litijumom. U tim situacijama konsultacija sa lekarom ili farmaceutom predstavlja neophodan prvi korak.

(Ona.rs/healthline)