Kako da znate da li će dete sutra biti slomljeno ili snažno: Frojd je tvrdio da se sve vidi mnogo ranije

Neka deca odrastaju sa osećajem da smeju da pogreše, da pitaju, da budu glasna, ranjiva i svoja. Druga vrlo rano nauče da ćute, da osluškuju raspoloženja odraslih i da pažljivo mere svaku reč kako ne bi izazvala problem. Upravo tu, u tim gotovo neprimetnim trenucima detinjstva, kako je verovao Sigmund Frojd, počinje da se formira čovek kakav će jednog dana postati.

Nije reč samo o vaspitanju, pravilima ili disciplini. Reč je o atmosferi u kojoj dete odrasta. O načinu na koji ga gledate dok priča. O tome da li ga prekidate ili slušate. Da li se oseća sigurno ili stalno pokušava da zasluži ljubav i odobravanje.

Preporučujemo

Frojd je još davno tvrdio da osećaj voljenosti u detinjstvu postaje unutrašnji oslonac koji čovek nosi kroz ceo život. Upravo zato neka deca kasnije kroz život idu sa verom da mogu da se izbore sa problemima, dok druga odrastaju sa stalnim osećajem straha, krivice ili nedovoljnosti.

Dete ne pamti sve reči, ali pamti kako se osećalo pored vas

Detinjstvo nije niz velikih događaja. Ono se gradi iz sitnica koje odrasli često ni ne primećuju. Iz tona glasa, pogleda, reakcija i načina na koji dete doživljava sopstveni dom.

Ako dete odrasta uz osećaj sigurnosti, uči da veruje ljudima i sebi. Ako dobija podršku i odobravanje, razvija osećaj sopstvene vrednosti. Ako se oseća prihvaćeno, kasnije lakše gradi zdrave odnose.

Poznata pedagogica Marija Montesori govorila je da dete koje raste okruženo prijateljstvom i podrškom uči kako da pronađe ljubav u svetu. Upravo zato roditeljska pažnja nije samo emotivna potreba, već temelj psihološke stabilnosti.

Sa druge strane, deca koja odrastaju uz podsmeh, stalne kritike ili emocionalnu hladnoću često nesvesno nauče da kriju emocije, da se stide sebe ili da se brane agresijom.

Posledice se često vide tek godinama kasnije

Najveći problem je upravo to što posledice lošeg odnosa prema detetu retko postaju vidljive odmah. One isplivaju mnogo kasnije, kada odrasla osoba više ne ume da veruje ljudima, stalno traži potvrdu ili se plaši odbacivanja.

Neka deca odrastaju u ljude koji stalno sumnjaju u sebe, čak i kada imaju uspeh, partnera ili stabilan život. Druga nose duboko usađen osećaj da vrede i kada greše, upravo zato što su kao mala znala da ljubav ne moraju da zaslužuju.

Frojd je jednom rekao:

- Čovek koji je bio neprikosnoveni ljubimac svoje majke kroz život nosi osećaj pobednika i veru u uspeh.

Suština ove rečenice nije u privilegovanju jednog deteta, već u osećaju sigurnosti koji dete nosi iz kuće. Kada zna da je voljeno, ono mnogo lakše razvija otpornost prema svetu.

Deca u svet nose ono što su dobila kod kuće

Dete koje odrasta uz toplinu, razgovor i osećaj prihvaćenosti kasnije lakše podnosi greške, ne plaši se neuspeha i sigurnije ulazi u odnose sa drugim ljudima.

Jer dete možda neće pamtiti svaku rečenicu koju ste mu izgovorili, ali će zauvek pamtiti kako se osećalo dok ste ga slušali, grlili ili kritikovali.

Upravo u tome, govorili su psiholozi, leži razlika između deteta koje kroz život ide slomljeno i onog koje, čak i kada padne, veruje da može ponovo da ustane.

(Ona.rs)