Radio je prekovremeno dok su deca rasla: Sada pokušava da popravi odnos kroz unuke

Generacijski jaz u vaspitanju često ostavlja nevidljive, ali duboke ožiljke unutar porodice. Decenijama unazad od muškaraca se očekivalo isključivo jedno – da obezbede krov nad glavom i hleb na stolu, dok je emotivna i praktična briga o deci gotovo bezuslovno prepuštana majkama. Međutim, kada ti očevi uđu u šezdesete, odu u penziju i dobiju unuke, u njima se neretko budi snažna želja za iskupljenjem i popravljanjem starih grešaka. Ipak, mnogi tada nailaze na neočekivan zid – sopstvena odrasla deca ne veruju u njihovu novu ulogu, pamteći ih samo kao distancirane hranitelje koji nisu znali ni pelenu da promene.

Svoju iskrenu i bolnu priču o pokušaju da dobije drugu šansu podelio je Sajmon (61), penzioner koji se danas suočava sa posledicama sopstvenog dugogodišnjeg odsustva iz porodičnog života.

Preporučujemo

„Retko sam stizao kući da im pročitam priču za laku noć”

„Ne mislim da sam bio dobar otac. Osećam krivicu što sam dozvolio da posao dominira mojim životom, što nisam provodio onoliko vremena sa decom koliko sam mogao i što sam bio rasejan čak i kada sam bio sa njima. Ali nisam imao mnogo izbora: nismo imali novca, a ni veliku podršku naših roditelja. Tokom osamdesetih i devedesetih godina postojalo je izraženije očekivanje da očevi budu glavni hranitelji porodice, dok su majke preuzimale primarnu odgovornost za decu i domaćinstvo. Morao sam mnogo da radim prekovremeno i retko sam stizao kući na vreme da deci pročitam priču za laku noć.“

„Na unuke gledam kao na svoju drugu šansu”

„Na unuke gledam kao na drugu šansu. Veoma sam svestan koliko sam srećan što ih imam u svom životu i sada mnogo više umem da ih cenim i uživam u vremenu koje provodim sa njima. Kada su se pojavili, moje životne okolnosti i odnos prema poslu potpuno su se promenili. Ne samo da sam imao više vremena za unuke već sam se osećao opuštenije, i sa samim sobom i sa svetom oko sebe. Zaista sam želeo da provodim vreme sa njima i da budem prisutniji nego što sam bio sa sopstvenom decom. Želeo sam da više cenim ono što imam, umesto da budem toliko zaokupljen onim što sam mislio da moram da postignem.“

„Deca me pamte kao nespretnog oca koji nikada nije menjao pelene”

„Moj sin i ćerka navikli su da se njihova majka brine o svemu. Moja deca su me oduvek poznavala kao prilično nezainteresovanog oca koji nikada nije menjao pelene i koji je bio prilično nespretan u svemu osim u čitanju slikovnica ili slaganju lego-kockica. Mogli su da primete da sam previše oprezan i sklon zabrinutosti kada su u pitanju mala deca, a dobro znaju i da nikada nisam imao mnogo samopouzdanja kada je reč o brizi o deci mlađoj od pet godina.“

„Baka je uvek bila prva opcija, a ja sam imao sporednu ulogu”

„U početku me je to razočaralo, ali sam razumeo da bi moja snaja, naročito, želela da bude potpuno sigurna u osobu kojoj poverava svoju decu na čuvanje. Moja supruga je gotovo uvek bila prva osoba kojoj su se svi obraćali, naročito dok su unuci bili veoma mali, tako da sam retko imao priliku da budem nasamo sa njima. Ona je uvek bila glavna, a ja sam imao sporednu, podržavajuću ulogu. Mislim da nije želela da tu ulogu u većoj meri deli sa mnom. Mnogo sam više uključen otkako su deca porasla.“

„Moj sin radi sve suprotno od mene i ponosan sam na njega”

„Moj sin je neverovatan otac i mnogo sam naučio od njega. Pretpostavljam da je dosta razmišljao o tome kako sam ja njega vaspitavao i da sa svojom decom radi drugačije. Mislim da je uvideo šta je nedostajalo u njegovom detinjstvu i svesno se potrudio da svojoj deci pruži ono što je njemu nedostajalo. Veoma sam ponosan na njega zbog toga.“

(Ona.rs/The I paper)