Najstarija nemanjićka zadužbina u tom delu Srbije: Vredne monahinje u njemu izrađuju minijature na pergamentu

Koliko je manastir, podgnut na obali Ibra bio značajan, jasno govori i podatak da je na visokom, četvrtom mestu bio pozicioniran iguman Končula.

Smatra se da je u čitavoj Raškoj oblasti, upravo Končulić, kako se još naziva, ujedno i najstarija svetinja koju je kao svoju zadužbinu izgradio neko iz dinastije Nemanjića.

Preporučujemo

Bio je to, kako se veruje, osnivač te vladajuće dinastije i otac prvog srpskog arhiepiskopa, Stefan Nemanja.

Zapravo iz prve polovine 13. veka i datira prvi pomen ovog manastira, posvećenog Svetom Nikoli. U Studeničkom tipiku je ostalo zabeleženo da je jedan od igumana, koji je uzeo učešće u izboru starešina manastira Studenice bio upravo iguman manastira Končul.

Končul ili Nikoljača

Iako je u spisima zabeležen kao Končul ili, pak Končulić, ovaj manastir udaljen oko tri kilometra od Raške, narod tog kraja naziva drugačije.

Kako je obnovljena glavna manastirska crkva posvećena Svetom Nikoli, to je Končul poznat jednostavno kao Nikoljača.

Kao jedan od najznačajnijih događaja koji se vezuje za ovu svetinju izdvaja se trenutak kada je Rastko Nemanjić pobegao sa očevog dvora, u želji da se zamonaši. Kada je krenuo put Svete Gore, upravo je u manastiru Končul i proveo prvu noć.

Međutim, postoji još jedan događaj koji je izuzetno značajan za istoriju Crkve, a vezuje se upravo za Končulić. Potonji arhiepiskop Danilo Drugi je baš u ovoj svetinji primio monaški postrig.

Sedište episkopije

O tome koliki je značaj u vreme vladavine srpskog kralja Milutina Nemanjića imao Končul svedoči podatak da je baš on bio proglašen za sedište, u to doba osnovane, Ibaske episkopije.

Nažalost, kao i mnoge druge srednjevekovne svetinje u našoj zemlji, i manastir Končulić je surovo stradao tokom osmanske vladavine tim područjem.

U periodu kada je vođen Austrijsko-turski rat, u poslednjim decenijama 17. veka, Končul je značajno stradao. Od celokupnog kompleksa ove, nekada izuzetno značajne svetinje u tom delu zemlje, ostala je samo glavna crkva. Upravo ona je i iskorišćena kao osnov za obnovu manastira Končul.

Na samom početku ovog veka su monahinje manastira posvećenog Svetoj Trojici na Kosovu i Metohiji, usled albanskih napada bile prinuđene da napuste svetinju o kojoj su brinule. Put ih je naveo upravo u Končul, o kome i danas vode računa.

Vredne ruke končulskih monahinja privukle su pažnju zbog izrade minijatura na pergamentu, dok u manastiru funkcionišu i ikonopisačka i radionica šivenja.

(Ona.rs / „TO Raška“ / „Manastiri-crkve.com“ )