Na astalu baka Jele još se služe stara srpska jela: Evo kako da napravite čuvenu bosansku kuruzu (FOTO)

Autohtona jela poput kuruze, cicvare, proje, popare, kiselog kupusa i pasulja još uvek se mogu videti na astalima u Banatu, u domaćinstvima koja čuvaju tradicionalnu srpsku kuhinju

Mešavina različitih kuhinja, mirisa, a pre svega naroda oduvek je bilo glavno odličje Vojvodine. Poznati kao dobri domaćini,verni svojim korenima i običajima mnogi doseljenici u Banat iz Bosne, sačuvali su ono što ih najviše podseća na rodnu grudu, a to je tradicionalna hrana.

AL' SE NEKAD DOBRO JELO, BAŠ: Napokon otkriveno ZAŠTO svi vole vojvođanske specijalitete! (FOTO)

Preporučujemo

Autohtona jela poput kuruze, cicvare, proje, popare, kiselog kupusa i pasulja još uvek se mogu videti na astalima u Banatu, u domaćinstvima koja čuvaju tradicionalnu srpsku kuhinju.

Jelisava Višekruna (77), koja je kolonizacijom još sredinom prošloga veka naselila područje severnog Banata, pamti stara srpska jela koja su se u njenoj kući pravila. "Bosanska kuruza" ili kako je mnogi zovu "seljačka proja" još uvek se služi u baka Jelinoj kuhinji u Ruskom Selu, kraj Kikinde.

- Kuruzu sam naučila da pravim još kao devojčica, to smo jeli umesto hleba. Volim da je pravim, podseća me na detinjstvo ,a i recept je vrlo jednostavan. Uzme se malo kukuruznog brašna, griz brašna, a može i običnog mekanog brašna, dobro izmešate i stavite malo tople vode i malo soli. Kuruzu pustite da odstoji pa je onda izlijete u pleh. Ništa slađe nema od ove seljačke kuruze-pokazuje nam vredna baka. Kuruzu je baka Jela najviše volela pokojnom suprugu Nikoli da sprema.

-Uvek sam mu uz kuruzu pravila i kiseli kupus. Moj Nikola koji je bio kovač najviše je voleo to da jede. Kuruza se drobi i u mleku, vidite , ona se ovako raspada kad je uzmete, a spolja je sva rumenena i zapečena. Kako ko voli da je jede, najlepša je uz stari kiseli kupus. Ovo je kupus od prošle godine, držim ga u kaci u ostavi i svi se čude kako mi je ovakav - priča Jela.

Na pitanje kako je uspela da sačuva kupus od letnjih visokih temperatura, baka Jela kaže da je tajna u izlivanju i menjanju vode, te da je kupus često izmeštala iz jedne u drugu kacu pa je zadržao boju i ukus.

Kiseli kupus sa slaninom i šunkom najviše voli da pravi na starom "smederevcu". Star je koliko i ja, smeška se ova visprena baka koja pored domaćih pita sa sirom i krompirom, često pravi i starinsku "poparu", "cicvaru", "projaru".

- Cicvara i popara se obično prave za doručak. To su sve, kako mi kažemo - seljačka jela - dodaje baka.

Od kako je naroda i sveta, od tada postoje ova jela. Nekada u kući nisi imao ništa sem malo brašna i soli pa si od toga pravio šta znaš. Cicvara se pravi na masti, malo ide brašna, mleka, može i sira, a poparu pravite od starog hleba i vode.

- Nekada je narod rano ustajao, još ranom zorom pre svitanja odlazili smo na njivu i po ceo dan smo znali da ostajemo - priča nam baba Jela. Od voća nisi mogao da živiš, nosili smo pite, proje, kuruze, pogače, slaninu, sir i luk - priseća se ova živahna baka.

Pored posla u kuhinji, baka Jela sve radi u svom domaćinstvu, kopa baštu, hrani stoku, a stigne i da šije na svojoj staroj "singerici". Ove godine uspela je da špajz napuni novom zimnicom, kupusa je stavila preko 200 kilograma.

Na astalu svakoga dana ima kolača, pite, nešto umesi ili razvuče, vremena za predah nema, dan je kratak, a kako kaže najveća nagrada su joj žive i zdrave ćerke i unučad.

(D.S.)