Paprike punjene kupusom bez sirćeta i konzervansa: Starinski recept za zimnicu koja prirodno kiseli

Sezona zimnice je u punom jeku, a pored ajvara, turšije i kiselog kupusa, jedan stari recept zaslužuje da se ponovo nađe u špajzu. Paprike punjene kupusom mogu da se pripreme bez sirćeta, vinobrana i konzervansa, jer se njihovo kiseljenje zasniva na prirodnoj fermentaciji.

Potrebni su praktično samo povrće, voda i so, a najveći deo posla završava vreme.

Preporučujemo

Važno je samo razjasniti jednu stvar iz recepta - paprike nisu "gotove za manje od 30 minuta" u smislu da tada mogu da se jedu. Za manje od pola sata možete da ih pripremite i složite, ali fermentacija traje danima.

Sastojci:

• 5-6 kg paprika babura ili somborki
• 3-4 kg kupusa
• 150 g soli
• 5 l vode

Po želji možete dodati nekoliko zrna bibera ili listove rena.

Priprema:

Kupus sitno iseckajte, dodajte so i dobro ga izgnječite rukama kako bi počeo da pušta sok.

Ostavite ga da odstoji oko 15-20 minuta.

Za to vreme operite paprike, uklonite peteljke i semenke i ostavite ih da se ocede.

Babure i somborke posebno su praktične za ovaj recept jer se lako pune i slažu.

Odstajalim kupusom punite paprike jednu po jednu.

Kupus blago pritisnite kako unutar paprike ne bi ostalo previše praznog prostora, ali nemojte ga nabijati toliko snažno da paprike popucaju.

Napunjene paprike zatim slažite uspravno u veliku čistu teglu ili odgovarajuću posudu za fermentaciju.

Pravi se jednostavan slani rastvor

U pet litara vode dobro rastvorite 150 grama soli, pa dobijenim rastvorom prelijte paprike.

Povrće treba da ostane potopljeno u tečnosti, jer delovi koji vire iznad salamure mogu da se pokvare ili ubuđaju. Ako je potrebno, koristite čist teg ili drugi odgovarajući pritiskač namenjen fermentaciji kako bi paprike ostale ispod površine.

Između redova možete ubaciti nekoliko zrna bibera ili list rena.

Bez sirćeta - posao obavlja fermentacija

Tajna ovog recepta nije nikakav skriveni sastojak.

Paprike i kupus kisele se zahvaljujući mlečno-kiselinskoj fermentaciji. Mikroorganizmi prirodno prisutni na povrću pretvaraju šećere u mlečnu kiselinu, zbog čega povrće postepeno dobija karakterističan kiseo ukus.

Prema originalnom receptu, posuda se prvih 5-7 dana ostavlja na toplijem mestu kako bi fermentacija započela, a zatim se premešta na hladnije mesto.

Ipak, tokom aktivne fermentacije stvaraju se gasovi, pa posudu ne treba hermetički zatvoriti bez mogućnosti njihovog oslobađanja. Praktične su tegle i posude namenjene fermentaciji sa odgovarajućim poklopcem ili ventilom.

Kako da znate da je fermentacija krenula?

Salamura može postati zamućena, mogu se pojaviti mehurići, a miris će postepeno postajati prijatno kiseo. To su uobičajeni znaci fermentacije.

Koliko će proces trajati zavisi od temperature prostorije, veličine paprika i drugih uslova, pa se ne treba oslanjati samo na broj dana.

Ako se pojavi izražen neprijatan ili truležan miris, obojena ili dlakava buđ ili povrće pokazuje očigledne znake kvarenja, takvu zimnicu ne treba jesti.

Kada fermentacija dostigne ukus koji vam odgovara, paprike treba čuvati na hladnom kako bi se proces znatno usporio.

Zašto ovaj stari recept i dalje ima smisla?

Zato što pokazuje da za dobru zimnicu nisu uvek potrebni dugački spiskovi sastojaka.

Kupus, paprika, voda i so dovoljni su da se uz pravilnu fermentaciju dobije hrskava, kisela zimnica koja se tokom hladnijih meseci može služiti uz meso, pasulj, krompir ili praktično svaki jači domaći ručak.

Priprema zaista može biti završena za manje od pola sata.

A onda paprike treba ostaviti na miru i dozvoliti prirodnoj fermentaciji da uradi ostatak posla.

(Ona.rs / Srbija Danas)