3 Sokratove lekcije o sreći koje gađaju pravo u metu: Jedna počinje pitanjem "Koliko vam je zaista potrebno?"

Više od dve hiljade godina pre nego što smo počeli da govorimo o sagorevanju, poređenju sa drugima i neprestanoj potrazi za "boljim životom", Sokrat je postavljao pitanje koje nam ni danas nije naročito prijatno - šta nam je zapravo potrebno da bismo živeli dobro?

Grčki filozof nije ostavio sopstvene knjige. Ono što znamo o njegovim idejama dolazi prvenstveno preko Platona i Ksenofonta, ali i kasnijih antičkih autora. Zbog toga treba biti oprezan sa kratkim "Sokratovim citatima" koji danas kruže internetom - mnogi nisu njegove doslovno zabeležene reči.

Ipak, nekoliko ideja koje se vezuju za njegovo shvatanje dobrog života zaista se može pronaći u antičkim izvorima.

A možda su danas čak aktuelnije nego u Atini petog veka pre nove ere.

1. Što vam je manje potrebno, teže vam je oduzeti zadovoljstvo

Sokratu se često pripisuje misao: "Onaj ko je zadovoljan najmanjim najbogatiji je, jer je zadovoljstvo bogatstvo prirode."

Ta formulacija danas se prenosi u bezbroj varijanti i ne treba je olako predstavljati kao doslovan citat.

Ali ideja jeste veoma bliska načinu života koji antički izvori pripisuju Sokratu.

Ksenofont ga opisuje kao čoveka koji je smatrao da je potrebno vrlo malo da bi čovek zadovoljio svoje osnovne potrebe. Uživanje nije odbacivao zato što je samo po sebi loše, već je smatrao da čovek postaje slobodniji kada ne zavisi od sve većeg broja stvari da bi bio zadovoljan.

U današnjem životu to zvuči gotovo provokativno.

Veća plata, veći stan, bolji telefon, skuplje putovanje, još jedna stvar koju ćemo kupiti čim stigne sledeća plata. Ciljna linija stalno se pomera.

Sokratovska lekcija nije da treba živeti bez ičega.

Mnogo je neprijatnija: koliko onoga za čim jurimo zaista želimo, a koliko smo samo naučili da mislimo da nam je potrebno?

2. Neispitan život lako postane tuđi život

Jedna od najpoznatijih Sokratovih rečenica ima mnogo čvršće poreklo.

U Platonovoj "Odbrani Sokratovoj", nakon što je osuđen na smrt, Sokrat govori o vrednosti svakodnevnog razgovora o vrlini i zaključuje da "neispitan život nije vredan življenja".

Rečenica zvuči dramatično, ali njena suština nije poziv da neprestano analiziramo svaki svoj postupak.

Radi se o preispitivanju.

Zašto nešto želimo? Zašto nešto smatramo uspehom? Da li živimo prema sopstvenim vrednostima ili prema očekivanjima ljudi oko nas?

Čovek može godinama da radi ono što se od njega očekuje, ostvaruje ciljeve koje je nekada prihvatio kao svoje i tek mnogo kasnije shvati da nikada nije zastao da se zapita da li ih još želi.

Sokrat nije nudio gotove odgovore. Njegov metod počinjao je pitanjima.

Možda je zato ova lekcija opstala toliko dugo.

Pre nego što pokušamo da promenimo život, možda prvo treba da proverimo čiji život zapravo pokušavamo da izgradimo.

3. Sreća nije isto što i zadovoljstvo u svakom trenutku

Sokratova ideja dobrog života nije podrazumevala da čovek treba stalno da bude nasmejan, opušten i zadovoljan.

U središtu njegove filozofije bila je vrlina - pitanje kakav čovek postajemo kroz svoje odluke.

To pravi veliku razliku.

Ako sreću shvatimo samo kao prijatan osećaj, onda ćemo prirodno pokušavati da izbegnemo sve što je teško, neprijatno ili bolno.

Ali neke od najvažnijih odluka u životu nisu prijatne.

Reći "ne" kada bi bilo lakše pristati. Otići iz odnosa koji više nije dobar. Priznati grešku. Izabrati dugoročan cilj umesto trenutnog zadovoljstva. Uraditi ono što smatramo ispravnim i kada nam to ništa ne donosi.

Za Sokrata, dobar život nije bio život bez problema.

Bio je život u kojem čovek pokušava da živi u skladu sa onim što smatra dobrim i pravednim.

Možda sreća počinje mnogo jednostavnijim pitanjem

Sokrat je živeo pre više od 2.400 godina, bez društvenih mreža, reklama koje nas prate sa ekrana na ekran i svakodnevnog pogleda u tuđe živote.

Ali problem koji je pokušavao da razume nije mnogo zastareo.

Čovek može imati mnogo i osećati da mu nešto nedostaje. Može ostvariti cilj i odmah početi da juri sledeći. Može godinama živeti prema pravilima koja nikada nije sam izabrao.

Zato njegove tri lekcije možemo svesti na tri pitanja:

Koliko mi je zaista potrebno?

Da li sam izabrala život koji živim?

Da li ono što me trenutno čini zadovoljnim istovremeno od mene pravi osobu kakva želim da budem?

Sokrat nam nije ostavio jednostavnu formulu za sreću.

Možda je ostavio nešto korisnije - pitanja zbog kojih moramo sami da pronađemo odgovor.

(Ona.rs / Kurir)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.