Vjera Mujović o prvom festivalu muzejskog teatra u Beogradu: Živi spomenici i pokloni junacima naše prošlosti

U Beogradu se od 13. do 16. novembra održava novi festival, kakav ne postoji nigde u regionu.

Naime, "Muzetea" je prvi međunarodni festival muzejskog teatra u regionu, koji je nastao zahvaljujući rastu i tendenciji igranja pozorišnih predstava u muzejima, na kome će biti prikazane predstave nastale u srpskoj muzejsko–teatarskoj produkciji i nekoliko predstava iz inostranstva.

A ono što je posebno interesantno, pored razvijanja domena kulturnog nasleđa i kulture sećanja, jeste to što ovaj projekat na dva veoma jedinstvena načina doprinosi i - rodnoj ravnopravnosti. Na prvom mestu je naravno tematska obrada položaja žena u različitim društvenim okolnostima (žene i rat, žene i vlast, žene i umetnost), dok je na drugom mestu zastupljenost žena u ovom festivalskom timu u kojem čine većinu i nalaze se na najodgovornijim mestima.

Osnivač festivala je glumica Narodnog pozorišta Vjera Mujović, koja za Ona.rs otkriva otkud uopšte ideja za pokretanje jednog ovakvog projekta.

- Ne znam šta je u stvari u mom glumačkom biću starije - neka sećanja ili moja glumačka praksa? Ali sećam se kad sam bila u Muzeju Bulgakova u Kijevu, gradu njegovog rođenja, u ulici Andrejski sput, što je nešto poput naše Skadarlije, kada su tri starije glumice, na različitim jezicima svaka, vodile takozvane teatralizovane ture po tom muzeju. To je bilo lepše od mnogih predstava koje sam gledala u životu. Ostala sam da ne samo na turi na ruskom, već i na francuskom, i za mene je to izgledalo kao neki neverovatan san. Tada sam pomislila: "Zašto i u drugim svetskim muzejima ne mogu da postoje takve teatralizovane ture?" - priseća se glumica.

Međutim, kako kaže, kod nas i jeste postajala jedna takva teatralizovana tura koju je vodila kustoskinja Nataša Popevksa, pod nazivom "Na kafi kod kneginje Ljubice".

- Bila mi je zaista čast kad se dogodilo da sticajem tužnih okolnosti preuzmem tu njenu ulogu, koju kao glumica naravno radim drugačije, ali eto i kod nas je taj muzejski teatar započeo svoj život. I to je bilo nešto što je nasleđeno - pojašnjava Mujovićeva, a potom nabraja koje su se sve predstave u ovoj formi izrodile do danas, dok grad nije dobio i svoj zasluženi festival muzejskog teatra:

- U domu Jevrema Grujića sam sa Radom Đuričin igrala predstavu "Mala crna haljina", koja je pravi primer muzejskog teatra. Nakon toga je postavljena i predstavu koja je baš pravljena za taj dom/muzej, - "Dve žene i jedan rat", koju je pisala Jelena Kajgo o Mejbl Grujić, Amerikanki koja je bila udata za Slavka Grujića, Jevremovog sina, i o Jeleni Lozanić. A mi je i igramo u Domu Mejbl Grujić, što je pravi muzejski teatar.

Tu je naravno i predstava "Pupin - poslednji san" koju Vjera Mujović igra u Muzeju Nauke i tehinke.

- Napisala sam taj tekst o Pupinu i njegovoj majci Pijadi Pupin, o odnosu nauke i religije, o odnosu prošlosti i budućnosti, o važnosti znanja i učenja, o važnosti identiteta, o pitanju emigracije i migracije... Ali nadasve o ljubavi majke i sina. Svaka majka bi volela da zadrži svog sina pored skuta, a ovo je tekst o jednoj hrabroj majci koja je terala svoje dete od sebe jer je bila svesna da on ima svoju misiju - otkriva Mujovićeva.

I samu glumicu najviše zanima da teatar i projekti kojima se bavi - imaju misiju.

- Da izađi iz pozorišta. Da pričaju priču, naravno, ali da ta priča rezultira emocijama i da možda ima i edukativni karakter. Da se bavimo kulturom sećanja, da na neki način pravimo žive spomenike i žive poklone junacima naše prošlosti. Da oživljavamo prošlost i da na taj posredan način ljudi lakše uče i lakše primaju informacije. I to baš u autentičnim prostorima - podvlači Mujovićeva.

Govoreći o drugim predstavama festivala i mestima na kojima će biti odigrane, između ostalih najavljuje i monodramu "Napisana pisma" o Nadeždi Petrović u Etnografskom muzeju, gde je trenutno aktuelna izložba etno fakata koje je skupljala naša slikarka.

- Njena etnografska kolekcija je od letost izložena u Etnografskom muzeju i mislim da je to zato i najbolje mesto za ovu predstavu. Tu je i predstava "Vetar i zastave" koji igra čarobni glumac Nikola Šurbanović, o Tanasku Rajiću koji je poginuo u bici na Ljubiću. Ova predstava će se igrati u Konaku Kneginje Ljubice, što je opet pravo mesto, jer Šurbanović igra mrtvog junaka i njegova sećanja u podrumu Konaka kneginje Ljubice, koja takođe, kada "prima svoje goste na kafi", govori o Bici na Ljubiću. Priče se jednostavno prepliću i mislim da, kako je rekla Nina Mazur, koja otvara festival, muzeji pripadaju prošlosti, pozorište sadašnjosti, a muzejski teatar na taj način stvara budućnost - naglašava glumica.

Na taj način, ističe, stvara se jednu posebnu misiju, oživljava baština i kroz dramsku formu, ono što pričaju muzejske priče, postaje još zanimljivije i aktuelnije. Tako se stvara i nova vrsta publike i otvaraju novi prostori za glumačku igru, a muzeje obasjava jedna nova, dramska svetlost.

Festival, međutim, doprinosi i rodnoj ravnopravnosti iz dva ugla.

- Prvi je tematski, preko predstava, kao što su predstave "Dve žene i jedan rat", priči o dve žene, Mejbl Grujić i Jeleni Lozanić, koje su putovale trećom klasom kako bi prikupile novac za srpske vojnike u Prvom svetskom ratu za Solunski front. Tu je, potom, priča o Mariji Mokranjac koja svedoči o životu našeg velikog kompozitora, a u čemu učestvuje i Muzej Krajine iz Negotina. Sanja Radosavljević je napisala tekst, a Mariju igra Ljiljana Jakšić. Tu je takođe i "Ester", gde glumi Tatjana Khazanovski, koja igra biblijsku priču o Ester - nabraja Mujovićeva i otrkiva da je u pratećem programu i "Čajanku sa kraljicom Natalijom" koja će se odigrati u Domu Jevrema Grujića.

Naravno, nisu samo žene angažovane, pa tako navodi i glumca Alekseja Borisa, koji dolazi iz Štutgarta i igra "Lizistrata".

- Ova Aristofanova komedija ima zanimljivu temu, jer kada su žene htele da prekinu rat između Sparte i Atine, Lizistrata je tada kao vođa smislila da se muškarcima ukinu intimni odnosi, kako bi se na taj način uspostavio mir. U ovoj predstavi jedan muškarac igra više od 12 uloga, u monodrami, pa se opet nekako i ovde nameće ženska tema - otkriva glumica.

Na festivalu će biti organizovan i okrugli sto na temu muzejskog teatra, u kojem učestvuju sve žene, ali su naravno i muškarci pozvani.

O predstavi u kojoj i sama glumi, "Pupin - poslednji san", Mujovićeva kaže da tek treba da oživi punom snagom.

- Sada ćemo je igrati 15. novembra na festivalu. Veoma se radujem, jer se održava u pravom prostoru. Ima čak i jedna sitnica, a to je da igramo ispred orgulja, a Pupin je svirao i gusle i orgulje. To nigde ne pominjemo u predstavi, ali mi je zanimljivo, jer su to sve neki znaci koji nam potvrđuju da smo na pravom putu i da se naš trud negde isplatio. Jako se radujemo što igramo u Muzeju nauke i tehnike, koji je najposećeniji u Beogradu, uz Muzej Nikole Tesle. A život ove predstave tek treba da počne. Očekuju nas i gostovanja sa njom - prenosi Mujovićeva.

Upitana koji joj je lično najdraži deo predstave u kojoj glumi Pupinovu majku, glumica izdvaja način na koji majka teši i umiruje sina umotvorinama.

- Majke na našoj predstavi plaču, što nam nije bila namera, ali to potpuno razumemo. Naš Pupin je negde i dečak i starac, i naučnik i dobrotvor, ali pre svega čovek. Čovek koji uvek sumnja. Jer pravi ljudi i dobri ljudi uvek sumnjaju da li su sve uradili kako treba. A majka ga tu teši i neguje, i umiruje i uspavljuje, i čeka ga na onom svetu. Jer on dolazi i ona je prva koja ga dočekuje na nebu. A tu su i divne poslovice koje ona izgovara i prati radnju predstave: "Nije bogat onaj ko mnogo ima, već onaj kome malo treba"; "Sreća nam daje prijatelje, a nesreća ih kuša"... I on njoj uzvraća poslovicama kao što su: "Majka je biće najbliže Bogu"; "Osvojili smo sile toplote, energije... Osvojili smo nauku. Sve smo osvojili, ali nismo osvojili silu ljubavi". Ima mnogo razloga da ljudi dođu i odgledaju ovu predstavu o našem velikom naučniku - zaključuje Vjera Mujović.

(Ona.rs) 

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.