“Zašto nisi otišla ranije?” Maja je 13 godina trpela nasilje, sada je dala odgovor koji će mnoge rasplakati

“Zašto nisi otišla ranije?”

To je pitanje koje žene koje su preživele nasilje verovatno najčešće čuju. Pitanje koje, koliko god delovalo jednostavno, u sebi nosi nerazumevanje svega onoga što se godinama događa iza zatvorenih vrata.

Preporučujemo

Upravo tim rečima počela je svoju novu, potresnu objavu na Instagramu Maja Koropanovski iz Novog Sada, žena koja je pre nekoliko meseci u intervjuu za naš portal prvi put javno progovorila o 13 godina života u nasilnom odnosu.

Njena objava za kratko vreme dirnula je hiljade ljudi, jer ne govori samo o partnerskom nasilju, već o tome zašto ljudi ostaju u odnosima, poslovima, prijateljstvima i životnim situacijama koje ih polako uništavaju.

“Zašto nisi otišla ranije? To je pitanje koje sam čula mnogo puta. Pitanje koje ne volim. Kog sam se plašila. Pitanje na koje ne postoji lak i jednostavan odgovor. Danas znam da odgovor nikada ne može da stane u jednu rečenicu.”

Kako kaže, volela bi da ljudi, umesto tog pitanja, zastanu i pokušaju da razumeju priču koju ne vide.

“Retko ko me pita šta me je toliko dugo zadržalo”

Maja u objavi objašnjava da žene ne ostaju u nasilnim odnosima zbog ljubavi, kako se često misli.

“Ostajemo zbog mnogo složenijih razloga”, piše ona.

Prvi je strah.

Ne samo strah od nasilnika, već od života posle njega.

Strah da neće imati gde da ode. Da neće moći sama. Da neće imati novca. Da će biti još gore nego što jeste.

Drugi razlog je nada.

Nada da će se partner promeniti. Da će ovog puta održati obećanje. Da će ponovo postati čovek u kojeg se nekada zaljubila.

Treći razlog je osuda.

“Šta će ljudi reći?”, “Kako će deca?”, “Kako da priznam da sam pogrešila?”

Kako kaže, nekada žene više plaši tuđe mišljenje nego sopstvena patnja.

Ali ono što, prema njenim rečima, gotovo niko ne razume jeste da ljude često ne zadržavaju samo ružne stvari.

“Jedan zagrljaj. Jedno izvinjenje. Jedan lep vikend. Jedan rođendan. Počneš da živiš od mrvica i svaku pretvaraš u dokaz da ljubav još postoji.”

A onda, jednog dana, shvatiš da više ne čekaš da bude dobro.

“Samo čekaš da ne bude loše.”

“To nije ljubav. To je preživljavanje”, napisala je.

Na kraju svoje objave uputila je poruku koju mnogi dele na društvenim mrežama:

“Ne pitaj ženu: ‘Zašto nisi otišla?’ Pitaj je: ‘Šta ti je bilo potrebno da bi mogla?’ Možda će upravo to pitanje nekome spasiti život.”

“Sve je počelo kao bajka”

Kada je razgovarala za naš portal, Maja je ispričala da nasilje nikada nije počelo šamarom.

Maja kaže da danas jasno vidi da nasilje nije počelo prvim udarcem, već mnogo ranije, u trenutku kada je poverovala da je upoznala “sudbinsku ljubav”.

“Počelo je onda kada sam poverovala u tu bajku. Sve je bilo suviše filmski, suviše brzo. Velika ljubav, ozbiljni planovi o braku i deci. Danas znam da je upravo to bila jedna od prvih crvenih zastavica.”

Kako objašnjava, partner joj na početku nije otvoreno zabranjivao da viđa prijatelje ili izlazi. Umesto toga koristio je sitne manipulacije.

“Ako sam želela da se vidim sa drugaricama, baš tada je on želeo da budemo zajedno. Niko vam na početku neće reći: ‘Ne možeš da izađeš.’ To ide polako. Popuštate da biste dokazali ljubav, pomerate svoje granice, a jednog dana shvatite da šta god uradite – nije dovoljno.”

“Nasilje nikada nije samo jedan šamar”

Maja ističe da je kod nje nasilje menjalo oblike, ali da je sve počelo psihičkim pritiskom.

“Kod mene je bila kombinacija svega. Sve kreće od psihičkog i emotivnog nasilja. Tada već gubite samopouzdanje, pomerate svoje granice i postajete spremni da opravdate ono što nikada ne biste smeli.”

Posle psihičkog usledilo je fizičko nasilje.

“Najpre štipanje i guranje, a kasnije udarci. Znao je da me udari šakom u glavu tako da ne ostanu modrice.”

Dodaje da je trpela i ekonomsko nasilje.

“Imali smo zajedničku firmu koju sam godinama gradila. Kada smo se razvodili, saznala sam da je prodata i praktično sam krenula od nule.”

“Znala sam po njegovom disanju kada počinje haos”

Jedan od najpotresnijih delova njenog svedočenja jeste opis života u stalnom strahu.

“Počnete da hodate po jajima. Ja sam znala po njegovom disanju kada će početi bura.”

Svaki razgovor završavao se isto - osećajem da je ona kriva.

“Govorio bi da nije trebalo tako da reaguje, ali bi odmah dodao: "Ti si me dovela do toga." Posle nekog vremena počnete da verujete da ste vi problem."

“Mislila sam da će me ubiti”

Maja priznaje da je godinama živela u uverenju da iz tog odnosa postoji samo jedan izlaz.

“Od 2020. godine znala sam da ću ili biti mrtva ili ću izaći.”

Kada je njen suprug otišao u Ameriku, mislila je da će konačno osetiti slobodu.

“Verovala sam da više neće moći da me tuče. Umesto toga, psihičko nasilje postalo je još gore. Zvao me je svakodnevno, pretio mi i nisam imala osećaj da je hiljadama kilometara daleko.”

"Dok sam doživljavala nervni slom, on me je snimao”

Jedan od najpotresnijih trenutaka o kojima je Maja govorila dogodio se 2020. godine. Nakon sedam dana psihičkog maltretiranja i držanja u kući, njeno telo više nije izdržalo.

“Pozlilo mi je. Doživela sam neku vrstu nervnog sloma, tresla sam se i nisam bila dobro. U jednom trenutku istinski sam imala osećaj da umirem, kao da se duša i telo razdvajaju. Sve vreme sam mislila samo na decu i ponavljala sebi da moram da preživim.”

Umesto da joj pomogne, njen tadašnji suprug je, kako tvrdi, izvadio telefon i počeo da je snima.

“Pozvao je Hitnu pomoć, ali je u isto vreme sve snimao i objavio na društvenim mrežama. Ja to nisam ni znala. Kasnije sam shvatila da je pravio sebi alibi, plašeći se da će ljudi njega okriviti ako mi se nešto dogodi.”

Maja kaže da je posle tog događaja osećala ogroman stid i strah.

“Umesto da tada progovorim, ja sam još više zaćutala. Imala sam osećaj sramote jer je neko trenutak u kojem mi se telo treslo, dok sam bila u donjem vešu, objavio na društvenim mrežama. Tada sam shvatila da su sve njegove pretnje - da će me proglasiti ludom, da će nauditi mojoj porodici ili napraviti da svi misle da sam ja problem - zapravo bile nešto što je bio spreman da uradi.”

Kako ističe, upravo tada je postalo jasno da nasilje nikada nije samo fizičko.

“Sve vrste nasilja dolaze zajedno. Psihičko, emotivno, fizičko, ekonomsko… Ne postoji jasna granica između njih.”

“Umesto slobode došla je depresija”

Posle njegovog odlaska usledio je trenutak kada je, kako kaže, dotakla dno.

"Posle jedne burne noći razmišljala sam ili ću se ubiti ili ću otići.”

Tada je prvi put odlučila da potraži stručnu pomoć.

“Psihoterapija mi je ranije bila zabranjena. Tek tada sam skupila snagu da potražim pomoć.”

(Ona.rs)