Grožđe je voće oktobra, a prof. dr Vojislav Perišić upozorava: "Evo kome može da izazove SKOK ŠEĆERA U KRVI"

Jesen na pijacama znači jedno - vreme je za grožđe. Dok se tezge prelivaju ljubičastim, crnim i belim grozdovima, gastroenterolog prof. dr Vojislav Perišić objašnjava zašto je ova voćka mnogo više od obične sezonske poslastice.

- Crno grožđe je neprikosnoveno. Ispod njegove kore nalazi se najveća koncentracija rezveratrola, antioksidansa koji ima antikancersko, antitrombotično i antiaterogeno dejstvo.

Preporučujemo

Drugim rečima, crno grožđe štiti naše ćelije od starenja, pomaže zdravlju srca i krvnih sudova, a ujedno sprečava upalne procese koji mogu dovesti do stvaranja tromba, kaže profesor.

Kora, semenke i šira - najveći izvor zdravlja

Rezveratrol se, kaže profesor, nalazi tik ispod kore, pa grožđe ne bi trebalo samo "sisati" nego i dobro sažvakati. Ljuska, iako se ne vari, pospešuje rad creva i sprečava zatvor, dok semenke sadrže ulje bogato omega-3 masnim kiselinama.

- Nemojte da ih pljujete, poručuje Perišić uz osmeh.

- Progutajte ih, jer sadrže zdrave masnoće i antiinflamatorne lipide.

Ako želite da napravite koncentrat antioksidanasa, doktor ima jednostavan recept: širu od slatkog grožđa (bez alkohola) pomešajte s vodom u odnosu pola-pola.

- To je prava vitaminska bomba, kaže.

Dobro za kosti, mišiće i vid

Grožđe je bogato manganom, kalijumom i vitaminom K – kombinacijom koja čini čuda za naše kosti i krvne sudove.

- Mangan koriguje anemiju i pomaže apsorpciju cinka, a kalijum daje snagu mišićima i mentalnu budnost, objašnjava Perišić.

Za vid, grožđe ima snažno antioksidantno dejstvo - smanjuje oksidativni stres u retini i štiti od degenerativnih promena. Osim toga, redovna konzumacija smanjuje rizik od upale masnih naslaga u krvnim sudovima i sprečava njihovo pucanje, jedan od glavnih uzroka srčanih i moždanih udara.

Na Svetski dan mentalnog zdravlja, ne čudi što se i grožđe našlo u istoj priči.

- Mangan i kalijum imaju važnu ulogu u radu mozga. Daju snagu, smanjuju umor i doprinose boljoj koncentraciji, što je posebno važno u stresnim periodima, ističe prof. dr Perišić.

Kada grožđe nije preporučljivo

Ipak, koliko god bilo zdravo, grožđe nije za svakoga. Osobe s dijabetesom i insulinskom rezistencijom treba da ga izbegavaju, upozorava doktor.

- Kod njih i mala količina može da izazove nagli skok šećera u krvi.

On dodaje i zanimljivo zapažanje iz ličnog iskustva:

- Posle 150 grama grožđa, meni šećer skoči sa 6,7 na 15, ali nakon dva sata se vrati u normalu, jer pankreas odlično reaguje. Kod zdravih osoba to nije problem.

Kada i kako davati grožđe deci

Grožđe može biti deo dečjeg jelovnika već od šestog meseca, ali uz oprez.

- Treba ga seći na četiri dela da se dete ne zagrcne, a posle godinu dana može se davati i u celosti, savetuje Perišić.

Crno ili belo grožđe?

Iako crno grožđe prednjači po nutritivnoj vrednosti, belo ima svoje prednosti. Sadrži manje tanina, pa je blaže za želudac.

- Zato ga preporučujem osobama sa osetljivim želucem. Samo neka pojedu duplo više nego crnog, prof. dr Perišić.

Od srca i kostiju, preko vida i probave, pa sve do raspoloženja - grožđe je pravi eliksir jeseni. Umereno, ali redovno, može postati vaš prirodni saveznik protiv umora i stresa.

Kako bi rekao profesor Perišić, "grožđe je čudo - malo, a moćno".

(Ona.rs / TV Prva)