Ovih 5 'zdravih' navika može tiho oštetiti bubrege: Greške koje pravimo svaki dan lako možete da ispravite

Kada pomislimo na zdravlje bubrega, obično odmah mislimo na unos natrijuma i hidrataciju. Ako ne jedete puno soli ili se ne dehidriraš ozbiljno, verovatno pretpostavljaš da su vaši bubrezi u redu. Ali ovi vitalni organi koji filtriraju krv, uklanjaju toksine i proizvode određene hormone, su mnogo složeniji nego što im često pripisujemo.

Zapravo, Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) procenjuju da hronična bolest bubrega (HBB) pogađa više od 1 od 7 odraslih u SAD. To je oko 35,5 miliona ljudi, ili 14% populacije.

Preporučujemo

Još jedna zabrinjavajuća činjenica je da lekari upozoravaju kako neki uobičajeni 'zdravi' običaji mogu tiho da štete bubrezima. Dobra vest je da su ove navike prilično lako promenljive, što omogućava da se zdravlje bubrega vrati na pravi put.

1. Konzumiranje previše proteina

Od svih povratnih informacija koje smo dobili, konzumiranje previše proteina najčešće je pominjan kao 'zdrava' navika koja može da šteti bubrezima. Ovo se posebno odnosi na ljude koji uzimaju prekomerne količine proteinskih šejkova kao deo fitnes programa.

- Unošenje duplo ili troduplo preporučene količine proteina ne gradi više mišića, samo tera bubrege da rade prekovremeno - kaže David Šusterman, dr urolog.

Studija iz 2020. godine objavljena u Journal of the American Society of Nephrology (JASN) povezala je visokoproteinske dijete sa većim rizikom od pojave hronične bolesti bubrega, jer su bubrezi odgovorni za filtriranje proteina iz krvi. Vremenom, ovaj dodatni napor može dovesti do ozbiljnih problema.

Šta umesto toga: Potpuno eliminisanje proteina iz ishrane bilo bi kontraproduktivno. Zato se preporučuje da se izbegavaju životinjski izvori i biraju biljni proteini, poput mahunarki, soje, orašastih plodova i celih žitarica poput kinoe i sočiva.

2. Uzimanje određenih suplemenata

Čini se da danas postoji suplement za sve i svašta, a tržište suplemenata raste za milijarde dolara. Međutim, pošto vitamini i suplementi nisu prethodno odobreni od strane Agencije za hranu i lekove, postoji mnogo dezinformacija i pogrešne upotrebe.

Lekari upozoravaju da određeni suplementi, posebno kada se uzimaju u visokim dozama, mogu oštetiti bubrege.

Kurkuma, vitamin C u visokim dozama i kalcijum u visokim dozama mogu izazvati bubrežne kamence, dok vitamin D može biti problematičan za osobe sa hroničnom bolešću bubrega (HBB).

- Suplementi vitamina D mogu stupiti u interakciju sa vezivačima fosfata koji sadrže aluminijum, a koji se često koriste kod pacijenata sa HBB da bi se smanjio nivo fosfata u krvi. Zbog toga vitamin D može dovesti do štetnog nivoa aluminijuma kod osoba sa HBB - kažu stručnjaci.

Iako ređe, suplementi kalijuma takođe mogu biti opasni, kao i biljni suplementi za koje možda niste svesni da sadrže kalijum.

Šta umesto toga: Suplementi sami po sebi nisu loši. Ako razmišljate o uzimanju bilo kog suplementa, prvo se posavetujte sa lekarom, koji može upozoriti na moguće nuspojave ili interakcije sa lekovima.

3. Pijenje detoks čajeva

Detoks čajevi, kažu stručnjaci, mogu očistiti telo od toksina i viška otpada, istovremeno pomažući u gubitku težine. Međutim, malo je naučnih dokaza koji to potvrđuju, a stručnjaci ističu da ovi proizvodi čak mogu štetiti bubrezima.

Na primer, ovi čajevi često sadrže diuretike, koji povećavaju izlučivanje urina (otuda i brz 'gubitak težine'). To može dovesti do dehidracije i neravnoteže elektrolita, što dodatno opterećuje bubrege. Takođe, detoks čajevi obično sadrže neregulisane biljne sastojke poput korena sladića, kantariona i lista sene, za koje je poznato da mogu biti štetni za bubrege.

Šta umesto toga: Najbolji detoks je onaj koji vaše telo već ima, vaši bubrezi. Podržite ih celovitim namirnicama, vlaknima i hidratacijom. Preskočite modne trendove, verujte svojoj biologiji.

4. Pijenje previše vode

Da, moguće je preterati sa hidratacijom, naročito ako popijete preveliku količinu vode u kratkom vremenskom periodu.

- Vaši bubrezi su odgovorni za balansiranje količine vode i elektrolita (poput natrijuma) u telu, ali mogu da obrade samo oko 0,8 do 1,0 litara vode na sat. Ako pijete brže nego što bubrezi mogu da filtriraju, elektroliti u krvi mogu se razrediti - kažu stručnjaci.

Dodaju da je 'to problem jer natrijum pomaže u regulaciji balansa tečnosti unutar i izvan ćelija, a ako ga ima premalo, može doći do oticanja. To može uticati na različite delove tela, uključujući mozak, što može izazvati ozbiljne simptome, a u veoma retkim slučajevima i životno ugrožavajuće stanje.

Šta umesto toga: Savetuje se da pijete vodu kada ste žedni. Takođe, boja urina treba da bude svetlo žuta ako ste adekvatno hidrirani.

5. Uzimanje NSAIL lekova protiv bolova

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL), poput aspirina, ibuprofena i naproksena, su lekovi bez recepta koji se koriste za smanjenje bolova, upale i temperature.

Pošto nisu zavisnički i lako su dostupni, mnogi ih uzimaju bez razmišljanja. Međutim, prekomerno korišćenje NSAIL-a je 'brz put do stresa bubrega'.

- NSAIL lekovi ograničavaju protok krvi kroz bubrežne arterije, što tokom vremena ugrožava filtraciju, a to može dovesti do pada funkcije bubrega kod dugotrajne upotrebe, čak i pri niskim redovnim dozama - rekao je dr Tomas Pontinen, dvostruko sertifikovani stručnjak za bolove.

Možda to nije problem sa 28 godina, ali sa 48, dodajte dehidrataciju, visok krvni pritisak ili druge zdravstvene komplikacije, i možete biti u riziku od hronične bolesti bubrega, smatra on.

Šta umesto toga: Ostavite lekove protiv bolova za situacije kada vam zaista trebaju. Za svakodnevnu ukočenost, najbolji lek je istezanje, san i hidratacija. Led i toplota mogu čuda bez rizika za bubrege.

(Ona.rs/Best life online)