Umorni ste, naduti i pod stresom? Dve svakodnevne navike mogu da podignu kortizol i ozbiljno naruše zdravlje

Poslednjih godina kortizol je postao jedan od najčešće pominjanih hormona na društvenim mrežama. Često ga krive za umor, višak kilograma, nadutost, bubuljice i takozvano „kortizol lice“, pa se stiče utisak da je reč o hormonu koji organizmu donosi samo probleme. Međutim, stručnjaci upozoravaju da je istina mnogo složenija.

Kortizol je hormon koji proizvode nadbubrežne žlezde i ima ključnu ulogu u svakodnevnom funkcionisanju organizma. On nam pomaže da se probudimo, reagujemo na stresne situacije, održavamo stabilan nivo šećera u krvi i kontrolišemo upalne procese u telu. Problem ne nastaje zbog samog kortizola, već onda kada njegov prirodni ritam bude poremećen.

Preporučujemo

Kako navode stručnjaci za portal Eating Well, kortizol funkcioniše kao unutrašnji alarmni sistem našeg organizma. Njegov nivo je prirodno najviši u jutarnjim časovima, kada se budimo i pripremamo za dnevne aktivnosti, dok tokom večeri opada kako bi telo moglo da se opusti i pripremi za san.

Međutim, određene svakodnevne navike mogu da poremete ovaj osetljivi balans i dovedu do toga da kortizol ostane povišen duže nego što bi trebalo. Lekari posebno izdvajaju dve navike koje mnogi smatraju bezazlenim, a koje mogu imati ozbiljne posledice po hormonsko i opšte zdravlje.

Hronični stres – nevidljivi neprijatelj organizma

U modernom načinu života stres je postao gotovo neizbežan. Poslovni rokovi, stalna dostupnost putem telefona, finansijski pritisci, porodične obaveze i međuljudski odnosi često stvaraju osećaj da smo neprestano pod pritiskom.

Povremeni stres nije nužno loš. Naprotiv, u određenim situacijama pomaže nam da budemo fokusirani, brži i efikasniji. Problem nastaje kada stres prestane da bude prolazno stanje i postane svakodnevica.

„Kratkoročno, stres podiže kortizol na koristan način. Međutim, kada stres postane konstantan, telo održava nivo kortizola povišenim mnogo duže nego što je normalno, čime se narušava njegov prirodni dnevni ritam, naročito u večernjim satima kada bi vrednosti trebalo da budu niske“, objašnjava doktorka Maram Kalifa.

Kada se organizam nalazi u stanju stalne pripravnosti, aktiviran je takozvani simpatički nervni sistem, poznat kao sistem „bori se ili beži“. Istovremeno, parasimpatički nervni sistem, koji je odgovoran za oporavak i regeneraciju organizma, ne uspeva da dođe do izražaja.

Posledice takvog stanja ne ogledaju se samo u osećaju nervoze ili iscrpljenosti. Dugotrajno povišen kortizol povezuje se sa povećanim rizikom od insulinske rezistencije, kardiovaskularnih bolesti, anksioznosti i depresije. Drugim rečima, ono što često doživljavamo kao „mentalni teret“ može ostaviti vrlo konkretne posledice na fizičko zdravlje.

Nedostatak sna remeti hormonalnu ravnotežu

Još jedna navika koja značajno utiče na nivo kortizola jeste nedovoljno ili nekvalitetno spavanje.

Mnogi odlazak na spavanje odlažu zbog gledanja serija, pretraživanja društvenih mreža ili odgovaranja na poruke kasno uveče. Iako se to često čini bezazlenim, stručnjaci upozoravaju da upravo ovakve navike mogu poremetiti prirodni ritam hormona.

U zdravom organizmu kortizol tokom večeri dostiže najniže vrednosti, a zatim postepeno raste tokom noći kako bi organizam bio spreman za buđenje. Kada osoba redovno spava premalo, razlika između jutarnjih i večernjih vrednosti kortizola postaje sve manja, a prirodni ritam se narušava.

Posledice nisu samo pospanost, manjak energije i osećaj „magle u glavi“ tokom dana. Dugoročno gledano, poremećen san može imati mnogo ozbiljnije efekte.

„Relativno visoki večernji nivoi kortizola podstiču insulinsku rezistenciju, narušavaju toleranciju glukoze i pojačavaju hormonske promene koje doprinose većem unosu kalorija, nakupljanju visceralne masti i razvoju metaboličkog sindroma“, upozorava doktorka Kalifa.

Zbog toga stručnjaci sve češće ističu da je kvalitetan san jedan od najjednostavnijih i najefikasnijih načina za očuvanje hormonske ravnoteže. Preporuka je da odrasle osobe spavaju između sedam i devet sati svake noći, uz što redovnije vreme odlaska na spavanje i buđenja.

Kako sačuvati zdrav nivo kortizola?

Iako je nemoguće potpuno eliminisati stres iz svakodnevnog života, stručnjaci savetuju da se pronađu načini za njegovo ublažavanje. Redovna fizička aktivnost, šetnja, boravak u prirodi, tehnike opuštanja i kvalitetan san mogu značajno doprineti održavanju zdravog ritma kortizola.

Važno je zapamtiti da kortizol nije neprijatelj organizma. Naprotiv, reč je o hormonu bez kojeg telo ne bi moglo normalno da funkcioniše. Ono što predstavlja problem jesu svakodnevne navike koje ga održavaju povišenim onda kada bi trebalo da se smiri. Upravo zato, dovoljno sna i bolje upravljanje stresom mogu biti među najvažnijim koracima ka boljem zdravlju, više energije i boljem osećaju u sopstvenom telu.

(Ona.rs)