Hladna ili mlaka voda - koja je zapravo bolja za organizam? Stručnjaci imaju prilično jasan odgovor

Neko flašu vode čim je donese iz prodavnice stavlja u frižider, neko ne može da popije ni gutljaj ako u čaši nema leda, dok drugi tvrde da je za organizam najbolja isključivo mlaka voda. Uz sve to godinama slušamo da hladna voda navodno "zaustavlja varenje", a da topla ubrzava metabolizam i pomaže telu da se "očisti".

Većina tih pravila nema ozbiljno naučno uporište.

Preporučujemo

Za zdravu osobu mnogo je važnije koliko vode tokom dana popije nego da li ona ima 10, 20 ili 30 stepeni. Ipak, temperatura može da napravi razliku u tome koliko nam je voda prijatna, a samim tim i koliko ćemo je zapravo piti.

Koja temperatura vode je najbolja?

Za svakodnevno pijenje stručnjaci uglavnom izdvajaju umereno rashlađenu vodu ili vodu sobne temperature.

Kao prijatan raspon često se navodi približno 15 do 22 stepena. Nema potrebe da vadite termometar pre nego što sipate čašu vode - poenta je jednostavna: voda ne mora da bude ledena, ali nema ni posebnog razloga da je zagrevate ako vam tako ne prija.

Organizam će temperaturu unesene vode relativno brzo prilagoditi svojoj.

Zato pitanje "hladna ili mlaka?" zapravo ima jednostavniji odgovor nego što se čini: ona koju ćete lakše i češće piti.

Da li hladna voda zaista usporava varenje?

Jedan od najupornijih mitova jeste da hladna voda "steže želudac", usporava varenje ili sprečava organizam da pravilno obradi hranu.

Za većinu zdravih ljudi nema dobrih dokaza da se to zaista događa.

Temperatura u želucu može nakratko da se promeni nakon veoma hladnog ili toplog napitka, ali se brzo vraća prema telesnoj temperaturi. Nema dovoljno dokaza da hladna voda kod zdravih ljudi značajno remeti lučenje želudačne kiseline ili pražnjenje želuca.

Drugim rečima, ako vam prija čaša hladne vode uz ručak, nema razloga da je izbegavate samo zbog straha da ćete "pokvariti varenje".

Naravno, pojedinim ljudima veoma hladna voda jednostavno ne prija. Tada nema nikakve potrebe da se na nju navikavaju.

Kada hladna voda ima prednost?

Postoji situacija u kojoj hladnija voda može biti posebno praktična - tokom velikih vrućina i fizičke aktivnosti.

Istraživanja su pokazala da ljudi tokom vežbanja često radije piju hladne i umereno rashlađene napitke nego tople. Kada nam voda više prija, obično ćemo je i lakše unositi u dovoljnoj količini.

Hladna voda tada pruža i trenutni osećaj osveženja.

To ipak ne znači da čaša ledene vode poseduje neku posebnu moć hidratacije. Njena najveća prednost može jednostavno biti to što ćete po vrućini poželeti da je popijete više.

A šta je sa toplom vodom ujutru?

Čaša tople ili mlake vode odmah nakon buđenja jedan je od najpopularnijih jutarnjih rituala.

Ako vam prija - slobodno nastavite.

Ali tvrdnje da topla voda "ispira toksine", topi masnoće ili pokreće neki poseban proces čišćenja organizma nemaju dovoljno naučnih dokaza.

Za uklanjanje otpadnih materija naše telo već ima veoma sofisticirane sisteme, među kojima ključnu ulogu imaju jetra i bubrezi.

Topla voda može biti prijatna, ali nije detoks tretman.

Ledena voda nije za svakoga

Ni veoma hladna voda nije problem za većinu zdravih ljudi, ali postoje situacije u kojima može izazvati neprijatnost.

Osobe sa osetljivim zubima dobro znaju koliko jedan gutljaj ledene vode može da zaboli, a veoma hladan napitak kod nekih ljudi može da izazove i kratkotrajnu glavobolju poznatu kao "zamrzavanje mozga".

Kod određenih problema sa varenjem, refluksa ili gutanja takođe je najpametnije pratiti sopstvenu reakciju i birati temperaturu koja ne pogoršava simptome.

Jednu temperaturu ipak treba izbegavati

Dok se možemo raspravljati da li je prijatnija hladna ili mlaka voda, kod veoma vrelih napitaka postoji mnogo ozbiljniji razlog za oprez.

Redovno konzumiranje napitaka temperature oko 65 stepeni i više povezano je sa povećanim rizikom od raka jednjaka.

Jednostavno pravilo zato glasi: ako je napitak toliko vruć da vam peče usta i grlo, sačekajte da se malo ohladi.

Važnije pitanje nije koliko je voda hladna, već koliko je pijete

Za većinu zdravih ljudi ne postoji jedna savršena temperatura vode koju bi svi trebalo da poštuju.

Potrebe za tečnošću razlikuju se u zavisnosti od telesne građe, aktivnosti, temperature vazduha, ishrane, trudnoće i zdravstvenog stanja. U ukupni dnevni unos vode računa se i tečnost koju dobijamo iz hrane i drugih napitaka.

Zato je zaključak mnogo jednostavniji od brojnih saveta koji kruže internetom.

Ako vam hladna voda pomaže da pijete više - pijte hladnu. Ako vam više prija sobna temperatura - izaberite nju. Ako volite mlaku - ni sa njom nema problema.

Za hidrataciju je najvažnija voda koju ćete zaista popiti.

(Ona.rs)