8 stvari koje "savršeni" muž stalno zamera ženi jer mora on da bude u pravu: Problem nije u vama

Ponekad izgleda kao da pojedini muškarci u džepu nose nevidljivu crvenu hemijsku. Čim krenete nešto da ispričate, oni prorade kao dežurno zanovetalo - ispravljaju vam dane, sate, mesta i reči, iako tačne cifre apsolutno ne menjaju priču, a kamoli život.

Nije stvar samo u zaboravnosti niti u želji da priča bude što tačnija. Ponekad je reč o potrebi da jedan partner uvek bude glavni autoritet u vezi. On mora da bude taj koji je pametniji, sposobniji i čija je verzija događaja jedina ispravna.

Takvo ponašanje retko se ispoljava kroz otvorenu agresiju ili grube zabrane. Mnogo češće provlači se kroz naizgled sitna, svakodnevna ispravljanja stvari koje uopšte nije trebalo popravljati.

Pogledajte kojih osam stvari takav muškarac stalno pokušava da koriguje kod partnerke.

"Kaži ti nama kako je bilo, ja ću da te dopunim"

Sedite na porodičnom ručku, lepo ste raspoloženi i počinjete da prepričavate dogodovštinu sa pijace ili posla. Pre nego što ste stigli do druge rečenice, on se ubacuje. Ispravlja vreme, smer kretanja ili ime čoveka kog ste sreli.

Te izmene ne menjaju suštinu priče i uglavnom nikome za stolom nisu važne. Važne su samo njemu. Kao da vaša verzija ne može da bude potpuna dok je on ne dopuni.

Ako se ovakvo ponašanje stalno ponavlja, ispravljanje može da postane način preuzimanja kontrole nad razgovorom. Umesto da vas jednostavno sasluša, partner se postavlja u ulogu onoga ko procenjuje šta je tačno, a šta nije.

U takvim situacijama i obična anegdota može da postane borba za autoritet, a vi se pred drugima osećate kao da morate da polažete račun za svaku izgovorenu reč.

Volan je u vašim rukama, ali komanda je njegova

Sedate za volan i vozite smireno, sigurno, već godinama. Međutim, sa suvozačevog mesta kreće dobro poznati rafal: "Što nisi skrenula levo?", "Suviše si blizu ovom ispred!", "Što sad menjaš traku?"

Naravno, upozorenje na stvarnu opasnost u saobraćaju može biti opravdano. Problem nastaje kada se svaka vaša odluka komentariše, preispituje i ocenjuje, čak i kada za tim nema potrebe.

Suvozačko mesto tada postaje mala pozornica na kojoj partner može da se postavi kao vrhunski stručnjak, bez obzira na vaše iskustvo. Ne mora da dodirne volan da bi pokušao da preuzme kontrolu - dovoljno je da neprestano komentariše svaki vaš potez.

Poruka koju takvo ponašanje može da šalje jeste: "Ja bih to uradio bolje od tebe."

Kad on deli savete o vašim drugaricama

Ovakav muškarac ima mišljenje o svakoj vašoj prijateljici, rođaki ili koleginici. Čak i kada ga ništa ne pitate, on analizira vašu porodičnu Vajber grupu, komentariše drugaricu koja vam je otkazala kafu i govori vam šta je trebalo da joj odgovorite na poruku.

To su odnosi koje ste izgradili sami i koje uspešno održavate bez njegovog nadzora. Međutim, on se ponaša kao da svaka vaša odluka zahteva njegovu procenu.

Problem nije u tome što partner iznosi mišljenje, već u tome što se njegovo mišljenje predstavlja kao jedino ispravno.

Kada neko teško podnosi činjenicu da samostalno donosite odluke i da vam njegova pomoć nije potrebna u svakom segmentu života, savetovanje može da preraste u neprestano deljenje lekcija. Umesto podrške, dobijate osećaj da morate da opravdavate svoje izbore.

Finansijska inspekcija za vaš sopstveni novac

Ne govorimo ovde o kreditu za kuću, plaćanju struje ili kupovini ogreva za zimu. Reč je o vašem novcu i sitnicama koje kupujete sebi.

Kafa koju ste popili u gradu, nova majica kupljena na sniženju ili mesečna pretplata za omiljeni časopis - sve to dolazi pod njegovu lupu. On ne postavlja pitanja da bi razumeo vaše odluke niti razgovara s vama o zajedničkom budžetu, već iznosi sud sa visine.

Postoji velika razlika između dogovora o zajedničkim finansijama i nadgledanja svakog ličnog troška.

Kada partner smatra da ima pravo da procenjuje svaku vašu kupovinu, dok se njegovi troškovi ne preispituju na isti način, novac postaje sredstvo kontrole. Više nije reč o štednji i odgovornosti, već o tome ko ima pravo da odlučuje.

Pred decom se uvek zna ko ima poslednju reč

Kada kažete detetu da uđe u kuću jer je hladno, on pred njim prokomentariše vaš ton. Ako odredite kaznu zbog loše ocene, on je poništi pred detetom i donese drugačiju odluku.

Zajedničko vaspitanje dece podrazumeva dogovor i ravnopravnost. Ponekad se roditelji neće slagati, ali bi o važnim odlukama trebalo da razgovaraju i nastupe kao tim.

Ono što nikako ne bi smelo da postane pravilo jeste da jedan partner stalno ocenjuje i obara odluke drugog, naročito pred decom.

Deca primećuju čija se reč poštuje, a čija se redovno poništava. Ako se takav obrazac ponavlja, mogu da steknu utisak da jedan roditelj ima veći autoritet, dok drugi nema pravo na sopstvenu odluku.

Roditeljstvo tada prestaje da bude timski rad i postaje borba za poziciju glavnog autoriteta u kući.

Mislile ste da se razumete u svoj posao? Promislite opet

Radite u prosveti, zdravstvu, trgovini ili poljoprivredi i odlično poznajete svoj posao. Ipak, na nekom slavlju pomenete temu iz svoje struke, a partner uskoči da vam "preformuliše" misao, kao da niste dobro objasnile ono čime se bavite svakog dana.

Ili mu prepričate vest koju ste pročitale ujutru, a on počne da vam je objašnjava iznova, uz drugačiji naglasak i ton koji jasno sugeriše da ste propustile najvažniji deo.

Možda se zaista ne slažete oko neke činjenice. To samo po sebi nije problem. Problem nastaje kada partner redovno pretpostavlja da zna više od vas, čak i u oblastima u kojima vi imate znanje i iskustvo.

U zdravoj vezi ne morate stalno da dokazujete da ste dovoljno pametni, sposobni ili stručni. Partner bi trebalo da može da sasluša vaše mišljenje, da prizna vaše znanje i da prihvati da ne mora uvek da bude najupućenija osoba u prostoriji.

"Previše dramiš, nije to ništa strašno"

Nezadovoljne ste, tužne ili vas je nešto povredilo, ali pre nego što stignete da kažete sve što vam je na duši, dočeka vas njegov hladan odgovor: "Praviš slona od komarca", "Preteruješ", "Smiri se, nije to ništa".

Umesto da pokuša da razume šta vas je povredilo, partner procenjuje da li imate pravo da se tako osećate. Vaš doživljaj situacije postaje nešto što on treba da odobri ili odbaci.

Umanjivanje i odbacivanje tuđih osećanja može ozbiljno da naruši bliskost i poverenje u vezi.

Vaša osećanja ne moraju da budu ista kao njegova da bi bila stvarna. Ono što je njemu beznačajno, vama može da bude bolno ili važno. Partner ne mora da se složi sa svakim vašim zaključkom, ali bi trebalo da može da vas sasluša bez omalovažavanja.

Vremenom, ako svaki pokušaj razgovora naiđe na kritiku ili podsmeh, možete početi da prećutkujete ono što vas muči, jer unapred očekujete da ćete ponovo morati da branite sopstvena osećanja.

Trener za vaš život i vaše zdravlje

On ima zamerke na to kako vežbate, šta jedete, kada idete na spavanje i da li tokom dana pijete dovoljno vode. Ponekad doda komentar na drugu čašu soka ili na šetnju koju ste preskočile zbog umora.

Sve to na prvi pogled može da deluje kao briga za vaše zdravlje. I zaista, partneri mogu da brinu jedno o drugom, da podstiču zdravije navike i da daju savete. Međutim, postoji razlika između podrške i stalnog nadgledanja.

Vaše telo i vaše svakodnevne navike nisu projekat kojim partner treba da upravlja.

Niste tražile ličnog trenera niti ste raspisale konkurs za nekoga ko će voditi evidenciju o vašem snu, ishrani i fizičkoj aktivnosti.

Partner kome je zaista stalo do vašeg zdravlja pitaće vas kako se osećate, saslušaće vas i ponudiće pomoć kada vam je potrebna. Kada se briga pretvori u niz naredbi, kritika i provera, više nije važno samo šta je dobro za vaše zdravlje, već i ko ima pravo da odlučuje o vašem životu.

Da li je svako prigovaranje znak za uzbunu?

Naravno, nije svako ispravljanje znak potrebe za kontrolom. Ljudi ponekad ispravljaju detalje zato što su sitničavi, napeti ili jednostavno žele da pomognu, pa to urade na nespretan način.

Različita mišljenja o tome kako se pravilno pakuje mašina za sudove ne znače da živite sa diktatorom. Partneri se ne slažu u svemu, a povremene nesuglasice sasvim su normalne.

Ključna razlika je u učestalosti, načinu na koji se nešto govori i tome da li se poštuju vaše granice.

Partner koji pita: "A da li si možda mislila na ovo?" ostavlja prostor za razgovor. Partner koji vam iz dana u dan ponavlja: "To se ne radi tako", kao da unapred zna da je njegova verzija jedina ispravna, stvara sasvim drugačiju dinamiku.

Važno je i šta se dešava kada mu kažete da vam njegovo ponašanje smeta. Može li da vas sasluša, razmisli o svom postupku i promeni način komunikacije? Ili vas ismeva, okrivljuje i nastavlja po starom?

Jedna opaska u prolazu samo je trenutak koji se svima može dogoditi. Ali ako se isti obrazac ponavlja godinama, u razgovorima, finansijama, roditeljstvu, poslu i svakodnevnim navikama, onda više nije reč samo o sitničavosti.

Zdrava veza ne zahteva da jedna osoba stalno bude u pravu, a druga da se neprestano pravda. Potrebni su uzajamno poštovanje, poverenje i prostor da oba partnera imaju sopstveno mišljenje, odluke i osećanja, jer ljubav ne bi trebala da bude takmičenje u tome ko je pametniji, sposobniji ili važniji, a partnerstvo u kojem jedna osoba stalno mora da dokazuje svoju vrednost lako može da preraste u odnos podređenosti na koji nikada nije pristala.

(Ona.rs / bolde)