Pedesete nisu kraj, već novi početak: Jedna stvar mi je pomogla da ih zavolim i počnem da živim bolje nego pre

Koliko je ženama teško posle pedesete i kako se nose sa pritiskom starenja ispričala je jedna Liz, ali dala savet i lekciju koja je od neverovatnog značaja i onim mlađima.

Njenu priču vam prenosimo u celosti:

Preporučujemo

"Užasavate se pomisli da punite 50 godina. Trebalo vam je svega dve sekunde da dođete do tog zaključka. I znate da niste jedina žena na svetu koja se tako oseća. Niko pri zdravoj pameti zaista ne veruje u sve one priče o tome kako su pedesete „fascinantne i sjajne“, zar ne?

Poslednjih nekoliko decenija proveli ste jureći kroz život—gradile karijeru, tražile savršenog partnera, udale se i zasnovale porodicu, balansirale sve obaveze koje dolaze s odraslim životom. Ali kada pređete pedesetu, više niste privlačni, zanimljivi, ambiciozni niti potrebni—ili sam barem ja tako mislila.

Mala napomena: lično nemam ništa protiv žena koje izlaze sa mlađim muškarcima. Imam prijateljice koje se kunu u tu „praksu“, ali meni je bilo potrebno nešto dublje, jer sam se suočavala s pravom krizom srednjih godina.

Oduvek su nas učili da žene svoj vrhunac dostižu u kasnim tridesetim. To su godine kada su najuspešnije, najsigurnije u sebe, najispunjenije i najprivlačnije. (Pitam se da li ta „sigurnost“ uopšte ima veze s tim?)

A nakon pedesete—šta ostaje da se postigne? Ne možemo vratiti vreme, izabrati drugi put, biti neko drugi niti ostvariti dečje snove. Možemo, doduše, početi da opsesivno gledamo emisije o antikvitetima, čekati da se deca sete da nas pozovu ili postati vlasnice desetak mačaka ako nas svi zaborave.

Upravo zbog toga, mnoge žene užasava ulazak u pedesete. A kada na sve to dodate prijatelje koji su rešeni da vam organizuju pompeznu proslavu rođendana ne bi li vam skrenuli misli s činjenice da ste, po njihovom mišljenju, došli do „kraja puta“, nije ni čudo što biste najradije provodili taj dan pod jorganom. Ili možda ostatak života.

Ali dopustite mi da vam kažem nešto. Ja sam napunila 50 pre četiri godine i život mi nikada nije bio bolji.

Naravno, u dvadesetima sam uživala u slobodi i u tome što sam širila vidike na fakultetu, a istovremeno prvi put u životu imala nešto dublji džep zahvaljujući svom prvom „pravom“ poslu. Imala sam malo ili nimalo odgovornosti.

U tridesetima sam upoznala muškarca koji će kasnije postati moj suprug i otac moje dvoje divne dece. Njihovo odrastanje i oblikovanje u ljude kakvi su danas donelo mi je neizmernu sreću.

U četrdesetima sam se ustalila u karijeri i svaki trenutak koji sam mogla provodila sam kao dobra supruga i majka. Kada danas pogledam svoju decu i vidim koliko su srećni u svojim životima, znam da je sve to imalo smisla.

Sve u svemu, bila sam srećna, ili sam bar mislila da jesam. Pa zašto me je onda pedeseta toliko uzdrmala? Da li zbog suve kose? Bore oko očiju? Ili zato što me deca više nisu trebala?

Zapravo, tačno znam zašto.

Čitavog života tražila sam potvrdu od svih osim od sebe. Prvo od roditelja, pa od prijatelja, pa od svakog muškarca koji je prošao kroz moj život. Potom od šefa, zatim od supruga i dece, i na kraju—od celog društva. Doslovno od svih, osim od sebe.

I tada me je sve stiglo.

Nikada ne možete biti istinski zadovoljni u pedesetima ako ne oprostite sebi. Istinska sloboda dolazi tek kada se oslobodimo očekivanja koja nam drugi nameću.

To je ono što želim da podelim s vama. Želim da vam kažem kako sam naučila da tražim potvrdu samo od sebe. Kako sam shvatila da više nemam apsolutno nikakav razlog da se opterećujem mišljenjem drugih.

Tokom većeg dela života, činila sam mnogo toga što je bilo loše za moje zdravlje—nisam se pravilno hranila, spavala sam po pet sati noću. Zdrav način života bio je luksuz koji nisam mogla da priuštim. Ali više ne!

Krenula sam u misiju da promenim svoje navike. Pronašla sam najpouzdanije informacije o ishrani i vežbanju za žene starije od 50 godina. Konsultovala sam se s beauty stručnjacima i finansijskim savetnicima. Angažovala sam stilistu i promenila frizuru. Naučila sam nove trikove za šminkanje i treninge. Po prvi put nakon dugo vremena, ponovo sam „hodala uspravno“.

Počela sam da trčim svakog jutra. Naučila sam vežbe koje jačaju kosti i zglobove i smanjuju rizik od artritisa. Svake godine 17. maja zakazujem sistematski pregled i još uvek se toga pridržavam.

Prvi put u životu prestala sam da držim dijete. Umesto toga, počela sam da obraćam pažnju na to da telu pružim prave nutrijente. Prihvatila sam da moja kosa najbolje izgleda kada je kratka, umesto da je uporno pokušavam pustiti.

Četiri godine nakon svoje pedesete, osećam se zdravije i sigurnije nego ikada. Zapravo, ispravka—sigurno sam se bolje osećala s 22 godine, jer tada sam bila puna nade i života. Ali sada sam puna nečeg još moćnijeg—potpune slobode.

I ne bih je menjala ni za šta na svetu.

Biti najbolja verzija sebe u 20-im, 30-im, 40-im, 50-im i dalje, svodi se na jedno: neprestano rasti i razvijati se s godinama.

Pedeseta nije ništa strašnija od trenutka kada ste se prvi put prijavili za posao iz snova ili kada ste prvi put doživeli trudove. Samo smo zaboravili kako su se te stvari tada činile.

Ono što je zaista zastrašujuće jeste ostati zarobljen u životu i odbijati da prihvatimo da su promene neizbežne.

Pedeseta nije kraj puta. Ona je početak novog.

Nadam se da ćete pronaći inspiraciju, energiju, vreme i snagu da mi se pridružite s druge strane—s one strane gde ćete ponovo otkriti koliko je divno biti vi", zaključuje ona.

(Ona.rs/Urbanette)