"Bobice sreće" jedu i vukovi: Godži je pun antioksidanasa, a naučnici su otkrili zašto je toliko poseban

Sitne crvene bobice godžija godinama imaju status jedne od najpoznatijih "supernamirnica" na svetu. Na Dalekom istoku koriste se više od 2.000 godina, a u Kini ih nazivaju "bobicama sreće" jer se veruje da doprinose dugovečnosti, vitalnosti i dobrom raspoloženju.

Zanimljivo je da su pažnju istraživača privukle i zbog jednog neobičnog detalja. Primećeno je da ih u prirodi rado jedu i vukovi, zbog čega su na engleskom jeziku poznate i kao "wolfberries", odnosno "vučje bobice". Danas naučnici ne govore o čudesnoj biljci koja leči sve, ali potvrđuju da godži zaista obiluje hranljivim materijama i bioaktivnim jedinjenjima koja mogu biti korisna kao deo uravnotežene ishrane.

Preporučujemo

Zašto su godži bobice toliko posebne?

Godži (Lycium barbarum) prirodno raste na području Kine, Tibeta, Mongolije i obronaka Himalaja, a njegovi plodovi sadrže impresivnu kombinaciju hranljivih materija.

U njima se nalazi čak 19 aminokiselina, uključujući i osam esencijalnih koje organizam ne može sam da proizvede. Bogate su vlaknima, vitaminima B grupe, vitaminom C i vitaminom E, kao i mineralima poput cinka, gvožđa, selena, fosfora i bakra. Posebno se izdvajaju po velikoj količini karotenoida, naročito zeaksantina, koji je važan za zdravlje očiju.

Godži sadrži i polisaharide, jedinjenja koja su poslednjih godina najviše privukla pažnju naučnika zbog svog antioksidativnog i protivupalnog delovanja. Upravo se oni smatraju najznačajnijim aktivnim sastojkom ovih bobica.

Mogu li zaista da uspore starenje?

Na društvenim mrežama često se mogu pronaći tvrdnje da godži "zaustavlja starenje" ili "produžava život". Nauka ipak ima nešto umereniji odgovor.

Istraživanja pokazuju da bobice sadrže veliki broj antioksidanasa koji pomažu organizmu da se izbori sa oksidativnim stresom, procesom koji se povezuje sa starenjem ćelija. Zbog toga naučnici smatraju da mogu doprineti očuvanju zdravlja, ali ne postoje dokazi da same po sebi produžavaju život ili zaustavljaju starenje kod ljudi.

Posebno su zanimljive zbog zdravlja očiju

Jedna od najbolje istraženih koristi godžija odnosi se upravo na vid.

Bobice su bogate zeaksantinom, antioksidansom koji se prirodno nakuplja u mrežnjači oka i pomaže u njenoj zaštiti od oštećenja izazvanih starenjem i UV zračenjem.

Nekoliko kliničkih studija pokazalo je da redovno konzumiranje godži bobica može povećati nivo zeaksantina u organizmu i doprineti očuvanju makule, dela oka odgovornog za centralni vid. Ipak, potrebna su dodatna istraživanja kako bi se precizno utvrdio njihov efekat kod različitih bolesti oka.

Pomažu li pri mršavljenju?

Godži se često nalazi na listama namirnica za mršavljenje, ali nije "čarobna" hrana koja topi kilograme.

Njegova prednost je to što sadrži dosta vlakana, zbog čega može produžiti osećaj sitosti i pomoći da između obroka ređe posegnete za grickalicama.

Ako se koristi umesto industrijskih slatkiša ili kao dodatak doručku, jogurtu ili ovsenoj kaši, može biti koristan saveznik u zdravoj ishrani. Međutim, stručnjaci naglašavaju da sam po sebi ne izaziva gubitak telesne mase.

Šta je sa tvrdnjama da štiti od raka?

Godinama se može pročitati da je godži jedina biljka koja sadrži germanijum i da zbog toga sprečava razvoj raka.

Istina je da godži sadrži ovaj element u tragovima, a laboratorijska istraživanja ispituju potencijal pojedinih jedinjenja iz godžija u borbi protiv ćelija raka. Međutim, za sada ne postoje kvalitetni klinički dokazi koji potvrđuju da konzumiranje godži bobica može sprečiti ili lečiti rak kod ljudi. Stručnjaci upozoravaju da ovakve tvrdnje nisu naučno potvrđene.

To, međutim, ne znači da godži nije zdrava namirnica. Naprotiv, bogat sastav antioksidanasa, vitamina i minerala čini ga odličnim dodatkom raznovrsnoj ishrani.

Kako se jedu godži bobice?

Najčešće se prodaju u sušenom obliku, a ukusom podsećaju na mešavinu brusnice, trešnje i suvog grožđa.

Možete ih jesti kao užinu ili ih dodati u ovsenu kašu, jogurt, smuti, domaću granolu, salate, pirinač, kolače, hleb i mafine.

Od njih se pripremaju i čajevi, sokovi, džemovi i razni umaci, dok se u azijskoj kuhinji često dodaju supama i jelima sa piletinom ili povrćem.

Koliko ih je dovoljno?

Kao i kod većine namirnica koje se smatraju funkcionalnom hranom, ključ je u umerenosti.

Nutricionisti najčešće preporučuju jednu manju šaku, odnosno oko 20 do 30 grama suvih bobica dnevno, kao deo raznovrsne ishrane.

Važno je napomenuti i da godži može da stupi u interakciju sa pojedinim lekovima, posebno sa lekovima za razređivanje krvi poput varfarina, pa osobe koje ih koriste treba da se posavetuju sa lekarom pre redovne upotrebe.

Godži nije čudesan lek niti postoji namirnica koja sama može sprečiti bolesti ili zaustaviti starenje. Ipak, zahvaljujući bogatstvu antioksidanasa, vitamina, minerala i vlakana, ove male crvene bobice mogu biti veoma vredan deo zdrave i uravnotežene ishrane.

(Ona.rs)