Kuvari ga stavljaju u jela, a vi ga vadite iz tanjira: Kako vas ovaj superiorni zeleniš spasava od bolnice

Bilo da nedeljom sednete za porodični ručak kod kuće ili naručite pečenje i supu u kafani, jedna stvar je neizbežna - sitno seckani zeleni listići posuti su preko svega. Većina ljudi u Srbiji peršun posmatra samo kao dekoraciju na tanjiru. Često ga u prolazu sklonimo kašikom na ivicu ili ga pojedemo reda radi, ne razmišljajući uopšte zašto ga naše domaćice i kuvari ubacuju u baš svako jelo.

Preporučujemo

Ova zeljasta biljka, koja potiče sa Mediterana, vekovima se upotrebljavala u narodu kao lek za visoki pritisak, razne alergije i teške upalne procese. Postoje dve osnovne vrste koje viđamo - francuski kovrdžavi peršun i onaj naš domaći, italijanski sa ravnim listovima. Predstavlja pravu bombu hranljivih materija, a u sebi krije minimalno kalorija uz prepoznatljiv, blago gorak ukus koji svakom jelu daje posebnu svežinu.

Jedna šaka pokriva potrebe organizma za cele dane

Kada biste znali šta se sve nalazi u samo pola šolje (oko 30 grama) sveže naseckanog peršuna, više vam nikada ne bi palo na pamet da ga ostavite na ivici tanjira.

U toj maloj količini dobijate svega 11 kalorija, dva grama ugljenih hidrata, jedan gram proteina i manje od jednog grama masti, uz jedan gram vlakana. Pravo blago krije se u vitaminima.

Ta jedna mala porcija donosi vam:

• Vitamin K - nevjerovatnih 547% od preporučenog dnevnog unosa
• Vitamin A - čak 108% dnevnih potreba
• Vitamin C - više od polovine dnevne doze (53%)
• Folat (Vitamin B9) - 11% dnevnog unosa
• Kalijum - 4% dnevne doze

Vitamin K je presudan za zgrušavanje krvi, ali i za izgradnju čvrstih kostiju. On pomaže posebnim ćelijama u našem telu da ugrade minerale u koštano tkivo. Smanjena gustina kostiju donosi rizik od preloma, naročito kod starijih ljudi. Istraživanja pokazuju da redovan unos hrane bogate vitaminom K može smanjiti rizik od loma kostiju za čak 22 procenata.

Jači antioksidans u suvom nego u svežem stanju

U peršunu se nalaze i izuzetno moćni antioksidansi – molekuli koji štite naše ćelije od oštećenja i slobodnih radikala. Glavni čuvari u peršunu su flavonoidi (poput miricetina i apigenina), karotenoidi i vitamin C.

Ishrana bogata flavonoidima smanjuje rizik od oboljevanja od raka debelog creva, dijabetesa tipa 2 i bolesti srca. Karotenoidi kao što su beta karoten i lutein čuvaju pluća, dok vitamin C podiže imunitet iz korena.

Postoji i jedan neobičan podatak koji malo ko zna. Dok većina biljaka gubi snagu kada se osuši, kod peršuna je situacija drugačija. Jedno naučno ispitivanje pokazalo je da sušeni peršun ima čak 17 puta više antioksidanasa od svežih strukova. Zato sušeni začin iz kesice i te kako radi posao u kuvana jela.

Moćan štit za vaše oči i mirniji rad srca

Bogatstvo beta karotenom i luteinom čini peršun pravim melemom za vid. Lutein i zeaksantin štite oko od staračke degeneracije makule – teške bolesti koja je jedan od vodećih uzroka slepila u svetu. Redovnim unosom namirnica bogatih ovim sastojcima rizik od ove bolesti smanjuje se za 26 procenata. Beta karoten se u telu pretvara u vitamin A, koji direktno štiti rožnjaču i prednju membranu oka.

Ova zelena biljka čuva i naše srce zahvaljujući folatu. Obimna studija sprovedena na više od 58.000 ljudi pokazala je da su osobe sa najvećim unosom folata imale 38 odsto manji rizik od srčanih oboljenja. Sa druge strane, kod ljudi koji uopšte ne unose dovoljno folata, rizik od problema sa srcem bio je veći za 55 procenata.

Stručnjaci smatraju da folat štiti krvne sudove tako što smanjuje nivo opasne aminokiseline homocisteina koja može da ošteti strukturu arterija.

Čisti jelo od bakterija i prirodno osvežava dah

Botičke laboratorijske studije pokazale su da ekstrakt peršuna ima snažno antibakterijsko dejstvo. Uspješno zaustavlja razvoj gljivica, plesni i opasne bakterije stafilokoke (S. aureus).

Osim toga, u ispitivanjima je zabeleženo da ekstrakt sprečava razmnožavanje opasnih bakterija u hrani, poput listerije i salmonele, koje su glavni krivci za teška trovanja hranom. To objašnjava starinsku praksu naših baka da peršun stavljaju u supe, sosove i salate - on nije samo ulepšavao tanjir, već je prirodno čuvao hranu da se ne pokvari.

Takođe, grickanje svežeg struka peršuna dok spremate ručak deluje kao potpuno prirodni osveživač daha.

Kako ga sve koristiti u kući i sačuvati da ne uvene

Peršun je izuzetno jeftin i dostupan na svakoj pijaci i u svakoj bašti. Sušene listiće najbolje je ubaciti u topla jela koja se kuvaju, poput supa, gulaša, paprikaša i paradajz sosova. Sveže listove je najbolje dodavati na samom kraju kuvanja ili ih ubacivati u salate, marinade i prelive za ribu i meso.

Sitno iseckane stabljike nemojte bacati. Naseckajte ih na kolutiće i ubacite u krompir salatu - daće joj fantastičnu hskavost i puniji ukus.

Da vam se sveže ubrani peršun ne bi osušio i uvenuo u frižideru za dva dana, primenite jednostavan trik: celu vezicu uvijte u vlažan papirni ubrus i stavite u zatvorenu plastičnu kutiju u frižider. Na ovaj način ostaće svež, jedar i zelen danima, spreman da napuni vaše telo zdravljem pri svakom obroku.

(Ona.rs / Healthline)