3 najzanimljivija dvorca u Vojvodini: Raštrkani po ravnici i danas svedoče o sjaju bogataša

Možda nemaju toliko mnogo prostorija kao dvorci iz filmova. Možda im i bašte nisu toliko prostrane, ali se smatraju svedocima nekih minulih vremena

Na desetine dvoraca nekada je krasilo vojvođansku ravnicu. I svi su svedočili bogatstvu porodica, koje su ih izgradile. Bilo za letnjikovce, kuće za stanovanje ili prosto mesta na kojima su organizovani balovi, tek dvorci u Srbiji se nekako gotovo uvek vezuju upravo za Vojvodinu.

Istini za volju, možda to baš i nisu dvorci kako ih mnogi od nas zamišljaju, ali se dvorcima ipak smatraju.

Preporučujemo

Možda nemaju toliko mnogo prostorija kao dvorci iz filmova. Možda im i bašte nisu toliko prostrane, ali se smatraju svedocima nekih minulih vremena.

Nažalost, danas su mnogi od njih zapušteni ili nedostupni za posete, ali ako se doda malo mašte, lako se može razumeti koliko su zapravo u minulim vekovima bili drugačiji u odnosu na ostale građevine.

1. Dvorac Fantast

Porodica Dunđerski nadaleko je u svoje vreme bila poznata, a veleposednik po imenu Bogdan, među njima najpoznatiji. Upravo on i jeste zaslužan za gradnju jednog od najzanimljivijih vojvođanskih dvoraca.

Nedaleko od Bečeja, Bogdan je početkom prošloga veka poželeo da se smiri nakon mnogih lutanja i da izgradi dvorac. Iako je nazvan po njegovom omiljenom konju, koji je tu i sahranjen, dvorac Fantast Bogdan posvećuje ženi koju je voleo, Mari Binjaški. Budući „okoreli neženja“, Bogdan se sa Marom skrasio, što bi se reklo, ali se nikada nisu venčali. Ipak, do kraja života ostali su zajedno.

Zbog tajnovitosti po pitanju gradnje, ali i kapele koja se nedaleko od dvorca nalazi, u kojoj je prikaz Bogorodice sa Marinim likom, dvorac Fantast i danas privlači pažnju. Tim pre što se za dvorac vezuje i legenda o tome da nekadašnji vlasnik dolazi u posetu ovom zdanju i danas, na praznik Preobraženja Gospodnjeg. Kao „dokaz“ te legende pominje se otisak usana na ikoni koja prikazuje Stefana Prvovenčanog i nalazi se u kapeli na imanju, a koji je na taj praznik posebno uočljiv.

2. Dvorac Šlos

Iako se termin "šlos" sa nemačkog prevodi kao dvorac, naziv ovog zdanja u Golubincima se odomaćio. Istini za volju, ne liči baš na dvorac kakvim ga mnogi od nas zamišljaju, ali to ipak jeste.

Svrha gradnje je bila usmerena na smeštaj za porodice oficira, koji su bili angažovani u okviru tadašnje Vojne granice. Florijan Madočnji, arhitekta iz Mađarske je izradio projekat za ovaj dvorac, koji je izgrađen 1776. godine.

U godinama neposredno pred početak Prvog srpskog ustanka u ovom vojvođanskom dvorcu je boravio i vođa ustanka, vožd Karađorđe Petrović, krajem oktobra i početkom novembra 1813. godine. Postoje i istorijski izvori, prema kojima je srpski vožd tu boravio silom prilika, jer mu tadašnja austrijska vlast zapravo nije dozvoljavala da se vrati u svoju zemlju.

Istorija ovog dvorca, u godinama nakon što je prvi vlasnik preminuo, nije bila ni malo svetla, jer je korišćen i kao prostor za mučenje. Zato se neretko naziva i „ukletim dvorcem“. Mada tome doprinosi i očuvana legenda o prvom vlasniku dvorca. Ali o tome ćemo nekom drugom prilikom.

3. Špicerov dvorac

Ako se za neki dvorac u Vojvodini može reći da ga prati najtragičnija priča, onda bi to mogao da bude upravo Špicerov dvorac. Iako je proglašen spomenikom kulture 1997. godine, ovo beočinsko zdanje je danas prilično ruinirano.

Podignut pred sam kraj 19. veka, dvorac je bio u vlasništvu porodice, koja je bila jedan od vlasnika fabrike cementa u tom gradu. Nekada velelepno zdanje, koje je bilo bogato ukrašeno romaničkim i gotičkim, ali i baroknim i renesansnim detaljima, tokom Drugog svetskog rata dobija posve drugačiju namenu.

Najpre je nemačka komanda u njemu bila smeštena, a po završetku rata i gradska biblioteka, pa Dom kulture, zatim škola. U dvorcu su organizovani i različiti kulturni događaji, a u jednom periodu je u njemu funkcionisao i hotel.

Prethodnih decenija je dvorac opustošen, a danas je stavljen na milost i nemilost ne samo vremenskih prilika, nego i svih onih koji daju sebi za pravo da ispisuju grafite po zidovima ovog, nekada velelepnog zdanja i uništavaju ga na druge načine.

Ipak, koliko god bio ruiniran, dvorac Šicer se ne da. Ukoliko se dobro zagledate i zamislite, biće vam jasno koliko je u svoje vreme bio velelepan.

(Ona.rs / Dvorcisrbije)