Turski zločin koji je podstakao narod na osvetu: Podigli su kulu da zaplaše Srbe, ali im se to obilo o glavu
Da su turski osvajači znali kako će hrabri srpski narod reagovati nakon što su oformili Ćele-kulu u Nišu, verovatno to ne bi ni učinili. Čuveni srpski inat došao je do izražaja i u toj situaciji.
Iako je osnovni cilj podizanja kule od ljudskih lobanja bila osveta narodu za stradanje turskih vojnika tokom Bitke na Čegru, nadomak Niša, vremenom je Ćele-kula postala svojevrstan simbol borbe za slobodu.
Preporučujemo
Ova 3 grada turisti najčešće posećuju u Srbiji: Oni daju kompletnu sliku naše zemlje, svaki na svoj način
Surovost turskog paše kakva se ne pamti iznedrila je Ćele kulu
Podsećanja radi, bitka koja se odigrala 1809. godine na Čegru, brdu nedaleko od Niša, utrla je put i za konačno oslobođenje srpskog naroda od viševekovne turske vlasti. Podvig vojvode Stevana Sinđelića i mnogih srpskih ratnika, koji su svoje živote svesno žrtvovali za više dobro, vredan je divljenja i ne sme biti zaboravljen.
Nakon što je shvatio da je turska vojska mnogo brojnija, srpski vojvoda se odlučuje na dizanje barutane u vazduh, ne bi li tako makar onesposobio neprijateljsku vojsku, koja je bila u prednosti po brojnosti. Sačekavši da neprijateljski vojnici priđu bliže, hrabri srpski vojvoda je i njih odveo u smrt.
Surova osveta
U to doba je na čelu Niša bio turski zapovednik čije je ime bilo Huršid-paša. Shvativši da je nakon čina vojvode Sinđelića stradao i značajan broj turskih vojnika, on donosi odluku da se srpskom življu osveti. I to na vrlo surov način.
Od glava stradalih srpskih ratnika na Čegru odlučuje da podigne kulu, kao svojevrsno upozorenje narodu da nikada više ne pomisli da se buni protiv turske vlasti. Međutim, kada se uzmu u obzir istorijski događaji koji su se zbili u narednim decenijama, sasvim je jasno da je Ćele-kula zapravo imala potpuno drugačiju ulogu, te da je narod podstakla na neki način da se oslobodi osvajača.
No, bilo kako bilo, Huršid-paša naređuje Srbima, koji su se bavili ćurčijskim zanatom, da za 25 tadašnjih groša učine ono što je potrebno da bi nastala Ćele-kula. Ne samo da je trebalo da oderu glave stradalih srpskih ratnika, nego i da potom tako oguljenu kožu napune pamukom.
Da bi dokazao da je turska vojska izvojevala pobedu na Čegru, Huršid-paša je tadašnjem sultanu u Stambol poslao sve te lobanje.
Jedinstven spomenik
Kada se uzme u obzir da je Ćele-kula formirana od ljudskih lobanja, sasvim je jasno da je u pitanju jedinstven spomenik. U njoj se prvobitno nalazilo 952 lobanje, koje su bile raspoređene u po 14 redova sa sve četiri strane.
Meštani Niša su se potrudili da barem malo ublaže surovost ovog spomenika. U toku noći su sa spomenika uzimali lobanje i odnosili ih, kako bi ih dostojno sahranili. Ipak, turski osvajači su za to doznali i sprečili narod da to i dalje čini.
Naredni zapovednik grada, po imenu Mithad-paša je pokušao barem malo da ublaži surovost ovog spomenika i imao je nameru da ga ukloni. Međutim, Turci koji su u to doba živeli u gradu to nisu dozvolili. Nedugo nakon oslobođenja grada, Ćele-kula je ne samo natkrivena, nego je i izgrađena kapela, koja se može videti i u današnje vreme.
Od prvobitne 952 lobanje, do današnjih dana je očuvano njih 58 ukupno.
Vremenom je i ovaj, jedinstven ali surov spomenik uređivan. Nakon što je ograđen, oplemenjen je i bistom vovode Sinđelića, koja je postavljena ispred. Dodat je i reljef koji daje prikaz Čegarske bitle, dok je Ćele-kula i prostor oko nje dodatno uređen 1989. godine, kada je obeležavano 180 godina od Bitke na Čegru.
(Ona.rs / „TO Niš“ / „Narodni muzej Niš“ )