Ovako se pravi najbolji doručak na svetu: Komplet-lepinja treba da je žuta, mekana i da ima u šta da se umoči
Ovaj lokalni specijalitet mogao je i da zvrši u Ginisovoj knjizi rekorda
Srpska komplet-lepinja sada je i zvanično krunisana kraljica, jer ju je čuveni agazin "TastAtlas" proglasio za najbolji doručak na svetu u 2023. godini. Da uživaju u njemu skoro svaki dan, ne brojeći kalorije imaju priliku stanovnici Zlatiborskog okruga, gde se ona tradicionalno pravi. I koliko god se približavali savrmenim gastronomskim trendovima, tradicija ovde ne izlazi iz mode, pa pekari imaju pune ruke posla.
Za nju su vam potrebni - lepinja, jaja, domaći kajmak i pretop iz pečenja. Kalorično jeste, ali ko voli nek izvoli.
Preporučujemo
Posne ruske kape su neodoljivi kolač za slavu: Savršen način da se zasladite
6 znakova da ste opsednuti hranom: Jedan sigurno svi prepoznajemo
- Ostali smo verni recepturi naših predaka. U lepinju stavljamo jaje, domaći kajmak i sve to umućkamo i stavimo u specijalnu furunu da se zapeče. Po želji mušterija dodajemo pretop, takozvanu mocu. Koriste se naši domaći proizvodi, jer ništa nije ukusnije od toga. Za komplet-lepinju, pored ovih domaćih uvek imamo i zaintersovane goste sa strane, jer kako doći u Užice, a da je ne probate“, rekla je za RINU iskusna domaćica Rada Jovičić koja ni sama ne može da izbroji koliko je do sad ovih kalorijskih bombi napravila.
Komplet-lepinja jede se prstima, obično prvo poklopac koji se može umakati u sredinu sa pretopom, koliko i kako ko voli. Prazan papir i masan brk govore da je ovo vanvremenski specijalitet i nešto po čemu se Užice i Užičani prepoznaju.
- Najvažnije je da bude žuta i mekana. Gotova, sočna i mirisna komplet lepinja obavezno se služi uz domaći jogurt ili kiselo mleko - naglašava Rada.
Ovaj lokalni specijalitet mogao je i da zvrši u Ginisovoj knjizi rekorda, jer su domišljati pekari odlučili da naprave lepinju prečnika preko jedan metar, tešku 15 kilograma u koju je otišlo preko stotinu jaja. Ni to Užičanima nije bilo mnogo, jer je čak i tolika tada „pukla“ za nepunih sat vremena.
A ko zna da li bi mi danas jeli komplet-lepinju, da nakon Drugog svetskog rata, kad je bio zabranjen rad privatnim pekarama, sestra poznatog Užičanina Krcuna Terzića nije lično zvala Beograd i pitala kako će da ispeče jagnje za Božić. Tadašnja vlast joj je učinila i ostavila pekaru “Šuljaga” u životu i tako je ovaj specijalitet opstao.
(Telegraf.rs/RINA)