Veruje se da ako ovu namirnicu jedete 1. januara sledi godina uspeha: Srbi je vole, ali retko baš ovu vrstu

Ako je doček Nove godine vreme slavlja, onda je 1. januar dan ispunjen simbolikom i starim verovanjima. Širom sveta, baš tog dana, ljudi praktikuju razne rituale kako bi prizvali sreću u narednih 365 dana. Jedan od najneobičnijih – ali i najdugovečnijih običaja – jeste jedenje pasulja sa „crnim okom“ (black-eyed peas), tradicija koja se vezuje za sreću, bogatstvo i prosperitet, a naročito je rasprostranjena na jugu Sjedinjenih Američkih Država.

Ali zašto baš ova mahunarka? Kao i kod većine kulinarskih običaja, naročito onih sa dubokim istorijskim korenima, odgovor nije jednostavan. Ipak, ako želite da 2026. započnete u optimističnom i simboličnom duhu, lonac ovog pasulja može biti i više nego dobar početak.

Preporučujemo

Šta je zapravo black-eyed peas?

Uprkos nazivu, black-eyed peas nisu grašak, već vrsta pasulja – tačnije kravlji pasulj (cowpea). Reč je o svetloj, blago izduženoj mahunarki sa karakterističnom crnom tačkom koja podseća na oko, po čemu je i dobila ime.

Ova biljka potiče iz Zapadne Afrike, a u Sjedinjene Američke Države stigla je tokom transatlantske trgovine robljem. Upravo su porobljeni Afrikanci gajili ovaj pasulj, zbog čega je on vremenom postao neizostavan deo južnjačke kuhinje u Americi.

Zašto se jede baš 1. januara?

Veruje se da black-eyed peas na Novu godinu donose sreću i finansijski prosperitet. Simbolika je jasna i vrlo slikovita:

pasulj predstavlja novčiće

lisnato zeleno povrće (poput kelja ili zeleniša) simbolizuje papirni novac

kukuruzni hleb (cornbread) vezuje se za zlato

svinjetina, koja se često dodaje u jelo, simbol je napretka – jer svinja rije njuškom unapred, nikada unazad

Drugim rečima, ceo obrok je metafora za godinu koja ide napred i donosi obilje.

Kako je nastao ovaj običaj?

Poreklo tradicije nije sasvim jednoznačno. Poznato je da se pasulj sa „crnim okom“ u Africi jeo u posebnim prilikama – poput rođenja deteta – i da se verovalo da štiti od uroka. Međutim, nije se jeo za Novu godinu kao amajlija za sreću.

Novogodišnja verovanja, s druge strane, potiču iz Evrope, odakle su ih doseljenici preneli u Ameriku. Slični rituali postoje i u Latinskoj Americi – poput običaja skakanja preko sedam talasa u Brazilu u čast boginje mora.

Vremenom su se ova dva sveta – afrička namirnica i evropska verovanja – spojila, pa je već u 19. veku običaj da se 1. januara jede black-eyed peas bio široko rasprostranjen. Kako objašnjava kulinarski istoričar Michael Twitty:

„Običaj je evropski, ali je nosilac tradicije – afrički.“Kako se danas služi black-eyed peas?

Tokom vremena, način pripreme i služenja ovog jela se menjao, naročito u zavisnosti od kraja američkog juga.

U Južnoj Karolini, prema rečima Jon Murray, vlasnika restorana Noko i Kase x Noko, gotovo da ne postoji Nova godina bez ovog jela. Njegove uspomene iz detinjstva vezane su za čuveni Hoppin’ John – kombinaciju pasulja sa „crnim okom“, sušenog svinjskog mesa, pirinča i povrća.

U Teksasu i šire, tradicija je dobila modernije interpretacije. Kuvarica Tracy Malechek-Ezekiel u svom restoranu Birdie’s služi pasulj pripremljen sa belim lukom i žalfijom, uz medom glaziranu šunku i kukuruzni hleb. U nekim verzijama, lokalni pasulj kombinuje se čak i sa testeninom, u svojevrsnoj teksaskoj interpretaciji italijanskog pasta e fagioli.

Simbolika koja traje

Iako se ovaj običaj danas ne praktikuje svuda, njegova simbolika opstaje: hrana kao nada, sećanje i želja za boljim sutra. U vremenu kada Nova godina često počinje umorno i tiho, tanjir pasulja sa „crnim okom“ podseća da su mali rituali ponekad dovoljni da poverujemo u – sreću.

(Ona.rs)