Posao vam jede život, stalno ste onlajn: Evo kako da se stvarno isključite nakon radnog dana

Merilin Monro je jednom rekla: "Karijera je divna, ali ne možete se priviti uz nju u hladnoj noći." Danas, zahvaljujući telefonima, laptopovima i kulturi večnog prisustva, možete. I to je problem. Granice između posla i privatnog života se bukvalno gube, ljudi rade duže, odgovaraju na poruke i mejlove u pola noći i prave se da je sve pod kontrolom, dok se iznutra raspadaju. Istraživanja pokazuju da više od polovine zaposlenih oseća pritisak da budu dostupni van radnog vremena. A psihološka detekcija, to famozno mentalno isključivanje, nije luksuz nego uslov da uopšte ostanete funkcionalni.

Stručnjaci tvrde isto: kada se ne odvojite mentalno od posla, raspoloženje vam pada, produktivnost opada, a mozak radi u crvenoj zoni. Ironija je brutalna. Što više stresa imate na poslu, teže se odvojite. Što teže pokušavate da se odvojite, više razmišljate o poslu. To je taj opaki krug koji nemački psiholog Sabine Zonentag naziva paradoks oporavka.

Preporučujemo

Zašto vam treba svakodnevni ritual gašenja posla

Kler Ešli, bivša doktorka opšte prakse i autorka knjige The Burnout Doctor, kaže da svako treba da ima svoj ritual gašenja radnog dana. Jedan isti, ponavljajući. To vam postane signal za mozak da je kraj. Nekome je to trening, nekome glasna muzika i skakanje po stanu, nekome Wordle ili kratka šetnja. Poenta je Pavlovljev refleks. Kada uradite tu jednu stvar, telo shvati da je radni dan završen i da više niste u režimu "hitno".

Ako radite od kuće, još važnije je napraviti fizičku granicu. Ljudi koji rade hibridno ili od kuće uvek završavaju sa dužim radnim vremenom nego oni u kancelariji. Stres, pauze, prekidi i činjenica da radite iz dnevne sobe prave haos u glavi. Bez posebnog radnog kutka sve se pomeša. Zato Ešli savetuje da bukvalno sklonite radne stvari iz vidokruga čim završite. Zatvorite laptop. Spustite telefon. Gurnite papire u fioku. I zapamtite jednu stvar: ako ostavite nedovršen važan zadatak, glava će vam ga vrteti celu noć.

Najbolji trik je zapisati kratku belešku o tome kako ćete sutra nastaviti. Ne raditi do besvesti, nego u par rečenica dati plan. Mozak prestane da paniči i dobije signal „nastavićemo sutra“.

Planirajte aktivnosti posle posla i gasite notifikacije bez griže savesti

Sledeći korak je plan. Ko god teško završava radni dan, treba da ima posle-poslovne planove. Ne bilo šta, nego obavezu. Trening koji ste platili. Termin u keramičkoj radionici. Dogovor sa prijateljima. Nešto gde ćete se pojaviti jer ste se obavezali. To zatvara vrata poslu.

Ali to znači i jedno neprijatno pravilo. Gasite notifikacije. Ako nije dovoljno da utišate zvuk, obrišite aplikacije sa telefona kad niste u radnom modu. Idealno je imati odvojen radni telefon. Sa jasnom govornom porukom o radnom vremenu, da drugi znaju kada mogu da očekuju odgovor.

Kad završite, radite stvari koje vas stvarno isključuju. Fizička aktivnost je top. Takođe, vreme sa prijateljima, šetnja, hobi, vrt, pletenje, kuvanje, ono što vas vraća u telo. I nije poenta u samoj aktivnosti, nego u načinu na koji je doživljavate. Psiholozi naglašavaju da opuštanje, osećaj kontrole i osećaj postignuća imaju veći efekat nego sama aktivnost. Nekome joga pomaže. Nekome nervira. Nekome kupka smiruje, nekome povećava nervozu. Poenta je pronaći svoje.

Tehnologija je tu da nam olakša život, ali realno ga je zakomplikovala. Notifikacije, stalne poruke, mejlovi u 22h, sve to stvara iluziju da morate biti "uvek tu". I mnogi poslodavci to podržavaju, čak normalizuju. Posebno u kulturama gde se očekuje da se odgovara i van radnog vremena. To nije problem vaše discipline, nego problem organizacije i sistema.

"Burnout" nije samo reč

Burnout nije modna reč nego realnost. I najčešće pogađa one koji vole svoj posao. Oni prvi izgore. Zato su jasne granice obavezne, ne opcija.

Kada jednom postavite granice, morate ih poštovati. Biće teško ako ste people pleaser. Biće nelagode. Ali svaki put kada ostanete dosledni, biće lakše i vama i drugima. Ljudi neće pogađati kad ste dostupni. Znaće.

I najvažnije: čak i ako obožavate svoj posao, čak i ako živite za njega, mozak mora da se isključi. Ljubav prema poslu vas ne štiti od burnouta. Najčešće vas vodi pravo u njega. Sabine Zonentag kaže da čak i pozitivna razmišljanja o poslu uveče mogu biti mentalno iscrpljujuća. Granice vas spašavaju. Od drugih, ali i od sebe.

(Ona.rs / The Guardian)