Stiglo je lepo vreme, a mi smo PREUMORNI: Nauka ima jednostavno objašnjenje

Sunce se konačno pojavljuje češće, dani postaju duži, parkovi se polako pune ljudima, a priroda kao da svuda oko nas najavljuje novi početak. Posle dugih zimskih meseci očekivali bismo nalet energije, bolju koncentraciju i raspoloženje koje prati toplije dane.

Ipak, mnogi ljudi u tom trenutku osećaju upravo suprotno. Umor koji ne prolazi ni posle sna, pad koncentracije, razdražljivost i osećaj da je telo nekako teže nego inače. Taj paradoks nije neobičan niti redak. Nauka već godinama objašnjava da prelazak iz zime u proleće za organizam može biti jedan od najzahtevnijih perioda u godini.

Preporučujemo

Zima menja hemiju mozga

Najvažniji faktor je svetlost. Tokom zime dani su kraći, a manjak prirodnog svetla utiče direktno na procese u mozgu koji regulišu raspoloženje i energiju.

Kada smo duže vreme izloženi slabijoj svetlosti, nivo serotonina opada. Ovaj neurotransmiter igra ključnu ulogu u osećaju zadovoljstva, motivacije i psihičke stabilnosti. Istovremeno raste nivo melatonina, hormona koji kontroliše ciklus spavanja i čini nas pospanijima.

Promena odnosa ova dva hormona utiče i na naš unutrašnji biološki sat, poznat kao cirkadijalni ritam. Posledica je osećaj tromosti, potreba za dužim snom i manjak energije koji mnogi ljudi primećuju tokom zimskih meseci.

Kod nekih osoba taj proces ide korak dalje i razvija se stanje poznato kao sezonski afektivni poremećaj, oblik depresije koji je direktno povezan sa promenom godišnjih doba i manjkom svetlosti.

Zašto je kraj zime najteži

Iako se simptomi mogu javiti već tokom jeseni, stručnjaci primećuju da mnogi ljudi najveći pad energije osete upravo krajem zime, u februaru i martu.

Razlog je prilično jednostavan. Organizam je mesecima bio izložen manjku sunčeve svetlosti, fizičke aktivnosti i vitamina D. Tokom tog perioda stvara se svojevrsni biološki dug, pa telo ulazak u proleće ne dočekuje potpuno spremno.

Drugim rečima, priroda počinje novi ciklus, ali naš organizam i dalje funkcioniše po zimskom režimu. Zbog toga se u tom periodu često javljaju izražen umor, potreba za više sna, slabija koncentracija, promenljivo raspoloženje i pojačana želja za hranom bogatom ugljenim hidratima.

Sve su to simptomi koji se u medicini često opisuju kao blaži oblik takozvanog zimskog bluza ili produženog efekta sezonske depresije.

Postoji i "prolećni umor"

U evropskoj medicini ovaj fenomen ima i poseban naziv, prolećna letargija. Reč je o privremenom stanju umora i psihičke iscrpljenosti koje se javlja upravo na prelazu iz zime u proleće.

Tokom tog perioda telo prolazi kroz niz adaptacija. Hormoni, krvni pritisak i metabolizam počinju da se prilagođavaju dužim danima i višim temperaturama. Dok se organizam ne stabilizuje, taj proces može izazvati osećaj iscrpljenosti, čak i kada vremenski uslovi postanu prijatniji.

Zašto lepo vreme ne popravlja raspoloženje odmah

Mnoge ljude zbuni činjenica da prvi sunčani dani ne donose trenutno poboljšanje raspoloženja. Mozgu je potrebno vreme da ponovo uspostavi ravnotežu između serotonina i melatonina.

Tek nakon nekoliko nedelja sa više dnevne svetlosti nivo serotonina počinje da raste, a tada se kod mnogih ljudi javlja nagli povratak energije i osećaj vedrine.

Zbog toga prvi pravi topli dan u proleće često deluje gotovo euforično. To je trenutak kada se hemija mozga konačno vraća u ravnotežu i kada telo prestaje da funkcioniše po zimskom ritmu.

(Ona.rs / Neuroscience News)