Zašto se posle 7 i po sati sna nekad budimo odmorniji nego posle 8? Odgovor se krije u mozgu

Legnete na vreme, odspavate "propisanih" osam sati, alarm zazvoni, a vi imate osećaj kao da vas je neko probudio usred noći. Glava je teška, misli spore, oči se jedva otvaraju i prva želja je da pritisnete "snooze" i ukradete još deset minuta.

Zvuči nelogično, ali duže spavanje ne mora automatski da znači i lakše buđenje. Nekada se posle sedam i po sati možete probuditi svežiji nego posle osam, a jedan od mogućih razloga krije se u fazi sna u kojoj vas je alarm zatekao.

Preporučujemo

Ipak, ovde postoji važna zamka - popularna računica po kojoj svi treba da spavamo u blokovima od tačno 90 minuta previše pojednostavljuje način na koji san zaista funkcioniše.

Tokom noći ne spavamo sve vreme na isti način

Dok spavamo, mozak prolazi kroz različite faze sna koje se tokom noći smenjuju u ciklusima. Tu su lakše faze sna, duboki san i REM faza, koja se često povezuje sa intenzivnim snovima.

Zato san od osam sati nije osam potpuno jednakih sati.

Ukoliko se spontano ili uz alarm probudite iz lakše faze sna, ustajanje može biti relativno jednostavno. Ako vas alarm "izvuče" iz dubokog sna, osećaj može biti sasvim drugačiji.

Tada nastupa ono što se naziva inercija sna.

Zašto vam je nekada potrebno pola sata da shvatite gde ste?

Inercija sna je period smanjene budnosti neposredno nakon buđenja.

Možete imati osećaj mentalne magle, sporije reagovati, teže se koncentrisati i imati snažnu potrebu da ponovo zatvorite oči.

Zbog toga verovatno poznajete jutra kada ustanete gotovo istog trenutka kada zazvoni alarm, ali i ona kada vam ni kafa ne deluje dovoljno brzo.

Slična stvar može da se dogodi i nakon popodnevne dremke. Ako kratko spavanje preraste u dovoljno dugo da uđete u dublju fazu sna, možete se probuditi tromiji nego što ste bili pre nego što ste legli.

Da li je onda sedam i po sati bolje od osam?

Tu dolazimo do popularnog pravila o ciklusima sna.

Često se navodi da jedan ciklus traje približno 90 minuta, pa se računica pravi ovako: sat i po, tri sata, četiri i po, šest, sedam i po ili devet sati.

Prema toj logici, sedam i po sati predstavljalo bi pet punih ciklusa, dok bi alarm nakon osam sati mogao da vas zatekne u narednom ciklusu.

Ali to ne znači da bi trebalo da počnete da navijate alarm tačno sedam i po sati nakon što legnete.

Ciklusi sna nisu kod svih ljudi dugi tačno 90 minuta, niti su nužno iste dužine tokom cele noći. Zato "pravilo 90 minuta" može poslužiti kao zanimljivo objašnjenje zašto se ponekad bolje osećamo nakon nešto kraćeg sna, ali ne predstavlja precizan recept za idealno vreme buđenja.

Mnogo je važnije da ukupno dobijate dovoljno kvalitetnog sna.

Ne zaboravite ni vreme koje vam je potrebno da zaspite

Još jedna greška u računanju jeste pretpostavka da san počinje onog trenutka kada legnemo.

Ako ste otišli u krevet u 23 sata, to ne znači nužno da ste od 23 sata spavali.

Nekome je potrebno nekoliko minuta da zaspi, nekome znatno duže. Ako uz to pred spavanje gledate telefon, odgovarate na poruke ili razmišljate o obavezama koje vas čekaju sutra, vreme stvarnog sna može biti znatno kraće od vremena provedenog u krevetu.

Zato je korisnije posmatrati kako se osećate tokom dana, koliko redovno spavate i da li se budite spontano ili uz veliku muku, nego opsesivno računati cikluse.

Jutarnja svetlost može da promeni način na koji započinjete dan

Postoji još jedan jednostavan saveznik dobrog buđenja - dnevna svetlost.

Naš unutrašnji biološki sat snažno reaguje na smenu svetlosti i tame. U večernjim satima organizam dobija signal da se pripremi za odmor, dok jutarnje svetlo šalje sasvim drugačiju poruku - vreme je za budnost.

Zato odmah nakon ustajanja otvorite zavese ili roletne.

Još bolje, ako možete, izađite nakratko napolje.

Čak i oblačno jutro može da obezbedi mnogo više prirodnog svetla nego što ga dobijamo sedeći u zatvorenoj prostoriji.

Tih "još samo deset minuta" možda vam ne čine uslugu

Alarm zazvoni u 7.00.

Pritisnete odlaganje.

Ponovo zazvoni u 7.10.

Još jednom ga pomerite.

Na kraju ustanete u 7.30 i očekujete da ćete biti odmorniji jer ste dobili dodatnih pola sata. Međutim, san tokom tih kratkih intervala je isprekidan i ne mora da donese odmor kojem ste se nadali.

Ako vam je svakog jutra potrebno pet alarma da biste ustali, korisnije je razmotriti zašto ste toliko neispavani nego pokušavati da buđenje rešite beskrajnim odlaganjem alarma.

Redovan ritam važniji je od matematičke formule

Organizam voli predvidljivost.

Ako jedne večeri legnete u 22.30, sledeće u dva posle ponoći, vikendom ostanete budni do četiri, a zatim u ponedeljak pokušate da ustanete u šest, teško je očekivati da će telo bez problema pratiti takav raspored.

Zato približno isto vreme odlaska na spavanje i buđenja može biti korisnije od pokušaja da svake večeri izračunate savršeni završetak ciklusa.

Naravno, život nije laboratorija. Izlasci, deca, posao, putovanja i obaveze povremeno će poremetiti raspored. Cilj nije savršenstvo, već relativno stabilan ritam koji organizam može da prepozna.

Koliko sna nam je zapravo potrebno?

Za većinu odraslih preporuke se kreću oko sedam ili više sati sna tokom noći, ali individualne potrebe nisu identične.

Neko će najbolje funkcionisati sa nešto više od sedam sati, dok će drugome biti potrebno osam ili devet.

Zato činjenica da se jednog jutra bolje osećate nakon sedam i po nego nakon osam sati ne znači da ste pronašli svoju magičnu brojku.

Mnogo je važnije pitanje: da li se tokom dana osećate odmorno, budno i sposobno da normalno funkcionišete?

Kada jutarnji umor više nije samo loše tempiran alarm

Povremeno teško buđenje nije neobično. Međutim, ako redovno spavate dovoljno, a ipak se iz dana u dan budite potpuno iscrpljeni, problem možda nije u tome da li ste spavali sedam i po ili osam sati.

Posebnu pažnju treba obratiti ako se uz umor pojavljuju glasno hrkanje, prekidi disanja tokom sna, jutarnje glavobolje, izrazita dnevna pospanost ili nekontrolisana potreba za spavanjem tokom dana.

U takvim situacijama ima smisla razgovarati sa lekarom, jer iza lošeg sna mogu stajati poremećaji poput apneje u snu ili drugi zdravstveni problemi.

Drugim rečima, nemojte juriti savršenih 90 minuta po ciklusu. Dovoljno sna, njegov kvalitet, kontinuitet, redovan ritam i način na koji funkcionišete tokom dana važniji su od matematičke formule.

(Ona.rs)