Naučnici uporedili 3 popularne dijete: Jedna je dala najbolje rezultate za masnu jetru i predijabetes
Kada se govori o mršavljenju, obično se sve svodi na isto pitanje - koja dijeta će najbrže skinuti kilograme? Novo kliničko istraživanje pokušalo je da odgovori na nešto mnogo zanimljivije: ako ljudi izgube približno isti broj kilograma, da li je za metabolizam važno šta su tokom tog perioda jeli?
Rezultati ukazuju da jeste.
Preporučujemo
Majka ga je ostavila u domu, a onda joj se Boris javno obratio: Njegove reči raznose od tuge - evo gde je sad
Era drveta i pločica na stepenicama je završena: Novi trend je smešno jeftin, a izgleda deluks
Naučnici su direktno uporedili tri veoma različita režima ishrane - ketogenu, mediteransku i niskomasnu ishranu zasnovanu pretežno na biljnim namirnicama. Sve tri grupe izgubile su približno 10 odsto početne telesne mase, ali su kod učesnika na keto dijeti zabeležena najveća poboljšanja pojedinih pokazatelja metaboličkog zdravlja, posebno količine masti u jetri i predijabetesa.
Važno je, međutim, odmah napraviti ogradu. Studija nije pokazala da je keto dijeta "najzdravija dijeta za sve". Istraživanje je obuhvatilo 42 osobe koje su već imale gojaznost, predijabetes i masnu jetru, a ishrana je bila strogo kontrolisana.
Ista kilaža, različiti rezultati
Učesnici su nasumično raspoređeni u tri grupe, a istraživači su im obezbeđivali svu hranu i prilagodili kalorijski unos tako da svi izgube približno isti procenat telesne mase.
Razlike između jelovnika bile su velike.
Kod ketogene dijete samo četiri odsto ukupne energije dolazilo je iz ugljenih hidrata, dok su masti činile čak 73 odsto. Kod mediteranske ishrane oko 50 odsto energije poticalo je iz ugljenih hidrata, a 35 odsto iz masti. Treća grupa pratila je pretežno biljnu, niskomasnu ishranu sa oko 70 odsto energije iz ugljenih hidrata i 15 odsto iz masti.
Do gubitka približno deset odsto početne telesne mase učesnicima je u proseku bilo potrebno četiri do pet meseci. Sve tri grupe izgubile su značajnu količinu telesne masti, a kod svih je poboljšana i osetljivost na insulin.
Ali kada su istraživači pogledali šta se dogodilo sa jetrom, pojavila se velika razlika.
Test rukama traje samo 10 sekundi: Ako ne možete da ponovite ova 3 pokreta, evo šta to može da znači
Masnoća u jetri smanjena za 67 odsto
Kod učesnika na ketogenoj dijeti količina masti u jetri smanjila se u proseku za 67 odsto.
U druge dve grupe smanjenje je iznosilo oko 45 odsto.
Pošto su učesnici izgubili približno isti procenat telesne mase, istraživačima je upravo ta razlika bila posebno zanimljiva. Rezultati sugerišu da kod ljudi sa gojaznošću, masnom jetrom i predijabetesom veliko smanjenje ugljenih hidrata može imati određene metaboličke efekte koji se ne mogu objasniti samo gubitkom kilograma.
Tokom istraživanja pratili su i promene hormona uključenih u regulaciju metabolizma. Keto grupa imala je najveći porast glukagona i najveći pad nivoa insulina u krvi, što su autori povezali sa većim smanjenjem količine masti u jetri.
Još veće iznenađenje stiglo je kod predijabetesa
Na početku istraživanja svi učesnici imali su predijabetes.
Posle četiri do pet meseci, približno 50 odsto ljudi na keto dijeti više nije ispunjavalo kriterijume za predijabetes.
Kod učesnika koji su pratili mediteransku ishranu taj procenat iznosio je 29 odsto, dok je u grupi na pretežno biljnoj niskomasnoj ishrani iznosio svega sedam odsto.
Istraživače je iznenadio još jedan rezultat. Uprkos veoma visokom unosu masti u keto grupi, tokom ovog istraživanja nije zabeležen porast masnoća u krvi niti holesterola kod tih učesnika.
Znači li ovo da svi treba da pređemo na keto dijetu?
Ne.
To je možda i najvažniji deo rezultata koji lako može da se izgubi iza atraktivnih brojki.
Istraživanje je bilo relativno malo - učestvovale su 42 osobe - i odnosilo se na vrlo određenu grupu ljudi sa gojaznošću, predijabetesom i masnom jetrom. Uz to, keto režim korišćen u studiji bio je izrazito restriktivan, sa svega četiri odsto energije iz ugljenih hidrata, a istraživači su učesnicima obezbeđivali hranu i imali su redovne susrete sa dijetetičarem.
Zato rezultati ne znače da bi ista dijeta bila najbolji izbor za svaku zdravu osobu koja želi da izgubi nekoliko kilograma, niti odgovaraju na pitanje kakve bi bile dugoročne posledice ovakvog režima ishrane.
Ono što istraživanje pokazuje jeste nešto drugo i možda važnije - metabolički efekat mršavljenja ne mora zavisiti samo od broja izgubljenih kilograma. Važno može biti i odakle dolaze kalorije koje jedemo.
Za osobe sa predijabetesom ili masnom jetrom to otvara zanimljivo pitanje o tome koliko sastav ishrane može da postane deo terapijskog pristupa, ali takve velike promene u jelovniku, naročito veoma restriktivna keto dijeta, ne bi trebalo uvoditi bez konsultacije sa lekarom ili nutricionistom.
(Ona.rs /Nin online)