Spavate popodne? Postoji granica posle koje se možete probuditi umorniji nego što ste legli

Popodnevno spavanje ume da bude najbolji deo dana. Legnete "samo na deset minuta", zatvorite oči, a onda se probudite sat i po kasnije, potpuno dezorijentisani, ne znate koji je dan i potrebno vam je pola sata da ponovo počnete normalno da funkcionišete.

Ispostavlja se da problem nije nužno u tome što smo spavali tokom dana, već koliko dugo smo spavali, kada smo legli i da li nam se uopšte spavalo ili smo samo bili umorni.

Preporučujemo

Stručnjakinja za spavanje Džesika Fink zato preporučuje da, kada nam je dnevni odmor zaista potreban, dremka traje oko 20 minuta. Dovoljno da se malo "resetujemo", ali ne toliko dugo da uđemo u dublje faze sna iz kojih je mnogo teže probuditi se.

Pre nego što legnete, odgovorite na jedno pitanje

Umor i pospanost nisu ista stvar, iako ih često tako doživljavamo.

Ako vam se oči sklapaju, glava pada i imate osećaj da jedva ostajete budni, zaista ste pospani. U takvoj situaciji kratka dremka može da pomogne, naročito ljudima koji rade u smenama ili iz nekog razloga nisu dovoljno spavali tokom noći.

Ali možete biti potpuno iscrpljeni, a da vam se zapravo ne spava.

Možda ste satima radili za računarom, završili težak sastanak, obavili deset obaveza ili jednostavno imate mentalno naporan dan. Tada vam telo ne mora nužno tražiti san - možda mu treba promena aktivnosti.

Umesto odlaska u krevet, Fink savetuje da ustanete, prošetate ili napravite drugačiju vrstu pauze.

Razlog je jednostavan: svako spavanje tokom dana smanjuje "pritisak za spavanje" koji se postepeno gradi dok smo budni i pomaže nam da uveče zaspimo.

Idealna dremka traje oko 20 minuta

Ako vam se zaista spava, kratka dremka može da popravi budnost i vrati deo energije.

Fink preporučuje oko 20 minuta stvarnog sna, a alarm možete podesiti na približno 30 minuta kako biste sebi ostavili nekoliko minuta da zaspite.

Zašto ne sat vremena?

Što duže spavamo, veća je verovatnoća da ćemo ući u dublju fazu sna. Ako nas alarm probudi baš tada, može se pojaviti takozvana inercija sna - onaj dobro poznati osećaj omamljenosti, zbunjenosti i težine zbog kojeg se ponekad posle popodnevnog spavanja osećamo gore nego pre njega.

Zato "samo ću malo da odspavam" lako može da se pretvori u dva potpuno različita iskustva. Posle kratke dremke možete ustati osveženi. Posle mnogo duže možete se probuditi sa osećajem da vam je potrebno još jedno spavanje da biste se oporavili od prvog.

Postoji i najbolje vreme za popodnevni san

Nije slučajno što nas pospanost često uhvati posle ručka.

Naš nivo budnosti tokom dana prati cirkadijalni ritam, a jedan prirodni pad energije obično se javlja nekoliko sati nakon jutarnjeg buđenja.

Kao okvir, dobar trenutak za kratku dremku može biti sedam do devet sati nakon vremena kada se uobičajeno budite.

Ako, na primer, ustajete u sedam ujutru, to bi bilo otprilike između 14 i 16 časova.

Mnogo kasnija dremka može da napravi problem, naročito ako inače teško zaspite uveče. Ako odspavate predveče, jednostavno nećete imati dovoljno vremena da ponovo izgradite potrebu za snom do odlaska u krevet.

Zašto nas san sve više vuče što smo duže budni?

Jedan deo objašnjenja krije se u adenozinu, supstanci koja se tokom budnosti postepeno nakuplja u mozgu i doprinosi osećaju potrebe za snom.

Dok spavamo, taj pritisak se smanjuje.

Zato duga popodnevna dremka može da napravi neobičan problem - u trenutku kada bi telo trebalo da se priprema za noćni san, vi ste deo potrebe za njim već "potrošili" tokom popodneva.

To ne znači da je dnevno spavanje loše. Problem nastaje kada je predugo, prekasno ili kada pokušavamo da njime rešimo umor koji zapravo nije posledica nedostatka sna.

A ako vam je svakog dana neophodno da spavate popodne?

Povremena potreba za dremkom nije neobična. Kasno ste legli, loše ste spavali, imali naporan dan i organizam jednostavno traži odmor.

Ali ako redovno spavate dovoljno noću, a ipak svakog dana jedva ostajete budni, vredi obratiti pažnju na to.

Izražena dnevna pospanost može imati mnogo uzroka, od nekvalitetnog noćnog sna i određenih lekova do poremećaja spavanja i drugih zdravstvenih problema. Ako je uporna ili vam remeti svakodnevno funkcionisanje, dobro je razgovarati sa lekarom.

Za sve ostale pravilo može biti mnogo jednostavnije.

Ako vam se zaista spava - namestite alarm, zatvorite oči i priuštite sebi dvadesetak minuta.

Samo nemojte da ono "malo ću da dremnem" završite buđenjem dva sata kasnije, kada više ne znate da li treba da skuvate kafu ili večeru.

(Ona.rs / Nezavisne)