Nadut stomak nije uvek posledica hrane: Gastroenterolog otkriva kada tegobe ukazuju na ozbiljniji problem

Nadutost je jedna od najčešćih tegoba sa kojima se ljudi obraćaju gastroenterologu. Stomak postaje zategnut, javlja se osećaj punoće, a gasovi i nelagodnost mogu da pokvare čitav dan. Mnogi tada prvo posumnjaju na određenu namirnicu, ali uzrok ne mora uvek da bude ono što su pojeli.

Kako objašnjava doc. dr Srđan Marković iz Kliničko-bolničkog centra "Zvezdara", na probavne tegobe mogu da utiču i stres, ubrzan tempo života i nedostatak sna. Čak i namirnice koje se smatraju zdravim mogu izazvati smetnje ako se jedu u prevelikim količinama.

Preporučujemo

Iako je nadutost često prolazna i povezana sa načinom ishrane, važno je obratiti pažnju na to koliko dugo traje i da li je prate drugi simptomi. Ako tegobe ne prolaze nedeljama, praćene su mučninom, povraćanjem ili neželjenim gubitkom telesne težine, ne treba ih zanemarivati.

Hrana i stres često deluju zajedno

Nadutost može nastati kada se u digestivnom sistemu nakupi više gasova, ali i kada je poremećena normalna funkcija želuca ili creva. Kod nekih ljudi određene namirnice izazivaju tegobe, dok kod drugih važnu ulogu imaju stresne situacije i svakodnevne navike.

Dr Marković objašnjava da se funkcionalne gastroenterološke tegobe mogu javiti kada se određena hrana udruži sa stresom. Tada mogu nastati smetnje u radu želuca i debelog creva, uz nakupljanje gasova i osećaj neprijatnosti.

Stres ne mora da bude posledica velikog životnog problema. Previše posla, ubrzan ritam dana i nedovoljno sna takođe mogu predstavljati opterećenje za organizam i uticati na varenje.

Zbog toga nije uvek dovoljno izbaciti jednu namirnicu iz jelovnika. Korisno je obratiti pažnju na veličinu obroka, brzinu kojom jedete, kvalitet sna i situacije u kojima se simptomi najčešće pojavljuju.

Kada nadutost može da bude znak da treba otići kod lekara?

Povremena nadutost nakon obilnog obroka obično nije razlog za zabrinutost. Međutim, ako se tegobe ponavljaju ili traju duže vreme, važno je utvrditi njihov uzrok.

"Duže od par nedelja, bilo koji simptom u gastroenterologiji zahteva posetu lekaru", upozorava dr Marković.

Posebno je važno da se javite lekaru ako se uz nadutost pojave neželjeni gubitak telesne težine, dugotrajna mučnina, povraćanje ili promene u pražnjenju creva. Ovi simptomi ne znače automatski da postoji ozbiljna bolest, ali zahtevaju procenu i, po potrebi, dodatne preglede.

Pre nego što se tegobe pripišu stresu ili određenoj hrani, lekar može da proceni da li treba isključiti zapaljenske bolesti tankog i debelog creva, gastritis ili infekciju bakterijom Helicobacter pylori.

Važne su i godine. Kod mlađih osoba simptomi su češće funkcionalne prirode, dok nakon 45. ili 50. godine treba posvetiti više pažnje odgovarajućim gastroenterološkim pregledima i proceni rizika.

Zašto se čir na želucu češće javlja u proleće i jesen?

Jesen nije samo period promene vremena i povratka svakodnevnim obavezama. Prema rečima dr Markovića, tegobe povezane sa ulkusnom bolešću, odnosno čirom na želucu ili dvanaestopalačnom crevu, tradicionalno se češće opisuju tokom proleća i jeseni.

Promena životnog ritma nakon odmora, više obaveza i ubrzan tempo mogu da doprinesu pogoršanju simptoma kod osoba koje već imaju ovaj problem. Stresni odgovor organizma i promene u lučenju pojedinih hormona mogu biti deo tog procesa, ali sezonsko pogoršanje ne treba posmatrati kao jedini uzrok čira.

Osobe koje su ranije imale ulkusnu bolest treba da obrate pažnju na povratak bola i drugih karakterističnih tegoba. Ako se simptomi ponove, važno je potražiti savet lekara umesto da se problem samostalno leči.

Posebno upozorenje odnosi se na moguće krvarenje iz digestivnog trakta. Crna, katranasta stolica može biti znak krvarenja i zahteva hitnu medicinsku procenu, naročito ako je praćena slabošću, vrtoglavicom ili nesvesticom.

Preventivni pregledi zavise od godina i porodične istorije

Ne postoji jedno pravilo koje važi za sve kada je reč o preventivnim pregledima digestivnog sistema. Pored godina, važni su porodična istorija bolesti, postojeće tegobe i drugi faktori rizika.

Posebnu pažnju treba da obrate osobe čiji su bliski srodnici imali karcinom debelog creva ili želuca, kao i oni koji imaju dugotrajne probavne smetnje. Lekar na osnovu tih podataka procenjuje koje preglede i u kom trenutku treba obaviti.

Dr Marković navodi da se nakon 45. godine preporučuje praćenje radi ranog otkrivanja karcinoma debelog creva, što može da uključuje testiranje stolice na skriveno krvarenje. Tačan program skrininga zavisi od važećih smernica i individualnog rizika.

Gastroskopija, s druge strane, nije automatski potrebna svakoj osobi koja nema simptome. O njenoj opravdanosti odlučuje se u skladu sa tegobama, nalazima i porodičnom anamnezom.

Slava i zimnica: Ne morate sve da izbacite iz ishrane

Jesen donosi obilnije obroke, slaniju zimnicu i češće okupljanje za trpezom. U takvom periodu lako je preterati sa količinom hrane, ali to ne znači da svi moraju da se odreknu tradicionalnih namirnica.

Prema rečima dr Markovića, osobe koje imaju čir na želucu treba da budu oprezne sa zimnicom i da ishranu prilagode svom stanju. Kod ljudi sa visokim krvnim pritiskom posebno je važan visok sadržaj soli u ukiseljenom povrću.

Ipak, ne postoji univerzalna lista namirnica koje su zabranjene svima. Reakcije se razlikuju od osobe do osobe, pa je korisno pratiti šta izaziva tegobe i u kojoj količini.

Umerenost, raznovrsna ishrana i prilagođavanje jelovnika sopstvenim potrebama važniji su od strogih zabrana bez jasnog razloga. Ako određena namirnica redovno izaziva bol ili druge simptome, razgovor sa lekarom može pomoći da se utvrdi da li je potrebno menjati ishranu ili ispitati drugi uzrok.

Nadut stomak ne mora da znači da postoji ozbiljan zdravstveni problem, ali nije dobro ni da se uporne tegobe automatski pripisuju hrani ili stresu. Ako traju nedeljama ili ih prate drugi simptomi, pregled je najvažniji korak ka pronalaženju uzroka i odgovarajućem lečenju.

(Ona.rs / Danas)