Srbi je retko jedu, a puna je inulina: Čičoka prija crevima, ali jedna stvar može da vas iznenadi

Izgleda pomalo kao nepravilni, kvrgavi krompir, može da se jede sirova, kuvana, pečena ili ukiseljena, a na našim pijacama često prolazimo pored nje ne znajući šta bismo sa njom. Čičoka je nutritivno zanimljivo povrće koje se posebno izdvaja po velikoj količini inulina - vrste vlakna koje naše telo ne vari na isti način kao obične ugljene hidrate.

Upravo zbog inulina čičoka se često preporučuje kao namirnica koja može da doprinese zdravlju creva. Ipak, tvrdnje da je dobra "za sve", da leči dijabetes ili sprečava ozbiljne bolesti treba ostaviti po strani.

Preporučujemo

Čičoka jeste vredna namirnica. Samo joj nisu potrebna čudesna svojstva da bi zaslužila mesto na tanjiru.

Šta je čičoka?

Čičoka (Helianthus tuberosus), poznata i kao jerusalimska artičoka, zapravo je srodnica suncokreta, iako se zbog jestivih krtola često poredi sa krompirom.

Krtola može da se jede i sirova, kada ima hrskavu teksturu i blago slatkast ukus, ali i da se kuva, peče, pasira, dodaje čorbama ili priprema kao zimnica.

Za razliku od krompira, u kojem je dominantan skrob, čičoka skladišti veliki deo ugljenih hidrata u obliku inulina.

Zašto se toliko govori o inulinu?

Inulin spada u prebiotička vlakna. Ne razgrađuje se u tankom crevu kao obični šećeri, već stiže do debelog creva, gde ga fermentišu određene bakterije.

Zbog toga prebiotička vlakna mogu da podrže sastav i aktivnost crevne mikrobiote.

Čičoka takođe sadrži kalijum, gvožđe i druge mikronutrijente, ali upravo je visok sadržaj inulina razlog zbog kojeg se najčešće izdvaja među povrćem.

Da li čičoku mogu da jedu ljudi koji vode računa o šećeru?

Čičoka se često predstavlja kao gotovo "dijabetičarska namirnica" zato što inulin ne izaziva isti odgovor glukoze u krvi kao svarljivi ugljeni hidrati.

To, međutim, ne znači da čičoka leči dijabetes niti da može da zameni terapiju ili individualno napravljen plan ishrane.

Za ljude koji imaju dijabetes ili insulinsku rezistenciju važan je celokupan sastav obroka, količina hrane i individualni odgovor organizma, a ne jedna namirnica posmatrana izolovano.

A šta je sa holesterolom i srcem?

Prebiotička vlakna, uključujući inulin, predmet su brojnih istraživanja zbog mogućeg uticaja na metabolizam, nivo lipida i crevnu mikrobiotu.

Ipak, od toga ne treba praviti obećanje da će porcija čičoke "očistiti krvne sudove" ili rešiti povišen holesterol.

Najviše smisla ima posmatrati je kao još jedan izvor vlakana u raznovrsnoj ishrani bogatoj povrćem, voćem, integralnim žitaricama, mahunarkama i drugim biljnim namirnicama.

Jedna osobina čičoke može neprijatno da vas iznenadi

Ako je nikada ranije niste jeli, nemojte prvi put pojesti pun tanjir.

Velika količina inulina kod nekih ljudi može da izazove nadimanje, gasove, grčeve i nelagodnost u stomaku, naročito ako nisu navikli na mnogo fermentabilnih vlakana.

Zbog toga je pametnije početi malom porcijom i videti kako reaguje vaš digestivni sistem.

Osobe koje imaju sindrom iritabilnog creva i osetljive su na određene FODMAP ugljene hidrate mogu posebno loše reagovati na namirnice bogate inulinom.

Kako da jedete čičoku?

Jedan od najjednostavnijih načina jeste da je dobro operete, tanko isečete i sirovu dodate salati. Kožica je jestiva, pa je nije neophodno guliti ako je dobro očišćena.

Možete je iseći na komade, začiniti sa malo ulja i ispeći u rerni slično krompiru. Kuvana može da se pretvori u pire ili krem čorbu, a dobro se kombinuje i sa drugim korenastim povrćem.

Čičoka može i da se ukiseli, pa je zanimljiva i kao nešto drugačija zimnica.

Ako ste je do sada zaobilazili jer niste znali šta da radite sa tim neobičnim kvrgavim krtolama, možda vredi da joj date šansu. Ne zato što je "lek za sve", već zato što je dobar izvor vlakana koji naš jelovnik može da učini malo raznovrsnijim.

(Ona.rs / Stil)