Nemac poreklom, Đorđe Vajfert je ostavio značaj trag u istoriji Srbije: Obogatio se od rudnika

Ako postoji osoba koja se može smatrati začetnikom značajne ekspolatacije ruda u našoj zemlji, onda je to Đorđe Vajfert.

Istini za volju, nemačka porodica iz koje je poticao imala je sasvim dovoljno finansijskih sredstava i pre toga, ali zahvaljujući kupovini rudnika u Boru i u blizini Kostolca, Đorđe je postao jedan od najbogatijih ljudi svoga vremena.

Preporučujemo

No, iako je početak eksploatacije ruda u novijoj istoriji naše zemlje jedna od najznačajnjih zasluga ovog industrijalca, to je tek njihov manji deo.

Zapravo je Đorđe Vajfert mnogima prva asocijacija na pivaru, budući da je jedna od prvih pivara na tlu Srbije bila upravo u njegovom vlasništvu. Svakako da ne treba zaboraviti ni njegov dobrotvorni rad, po kome je takođe ostao upamćen.

Guverner Narodne banke

Da je Đorđe Vajfert znao da novcem dokaz je i njegovo angažovanje najpre u osnivanju Narodne banke Srbije.

Za guvernera je bio biran u dva navrata, što sasvim jasno govori o njegovom umeću u baratanju finansijama.

Međutim, ono što je još značajnije jeste činjenica da je bio i doživotni počasni guverner Narodne banke naše zemlje. Razlog je njegovo upravljanje najznačajnijom finanijskom institucijom za vreme trajanja Prvog svetskog rata, što je činio vrlo uspešno.

Kupovina pivare

U vreme kada je 15. jula 1850. godine rođen Đorđe Vajfert, njegovo rodno Pančevo bilo je teritoriji koju je tada zauzimala Austrougarska.

U Pančevu je on završio i nemačku osnovnu, ali i mađarsku srednju školu. Zatim je školovanje nastavio u nemačkom gradu Minhenu, gde se i osposobio za pivara, budući da je tamo pohađao i Veliku pivarsku školu. Istu onu koju je ranije pohađao i njegov otac.

U vreme njegovog školovanja u Nemačkoj, Ignjat Vajfert, njegov otac je odlučio da kupi tada Kneževu pivaru. Kako navodi Milivoje M. Kostić u knjizi “Uspon Beograda”, nakon što se mlađani Đorđe vratio u zemlji, otac mu na upravu daje pivaru u Beogradu, a on odlazi u Pančevo da bi od svog oca, čije je ime takođe bilo Đorđe, preuzme upravu nad Pančevačkom pivarom.

Budući da je Đorđe Vajfert išao uvek korak ispred svih, to on nije bio zadovoljan načinom proizvodnje napitka od hmelja, koja je, slobodno se može reći, bila primitivnija od onih sa kojima se tokom školovanja upoznao u Nemačkoj. Zato je odlučio da kupi imanje znano kao Smutekovac, koje je bilo u vlasništvu Čeha Smuteka, a gde će kasnije postojati i čuvena “BIP” pivara.

Tada je Đorđe kupio i savremene mašine za proizvodnju piva.

Zanimljiv je i podatak da je u to doba postao Srbin. Tačnije, zakon koji je bio aktuelan navodio je da nepokretnost u Srbiji nemaju pravo da poseduju strani državljani. Praktičan kakav je bio, Đorđe Vajfert je “istupio iz austrijsko-mađarskog i stupio u srpsko podanstvo”, navedeno je u pomenutoj knjizi.

Vajfertovo nasleđe

Mnogo je toga što je Đorđe Vajfert ostavio pokolenjima. Budući da je dobro zarađivao i to najpre od pivare, a zatim i od rudnika, on je značajnu svotu novca darovao Zadužbini Nikole Spasića. Ostalo je zabeleženo i da je finansijski pomagao Invalidski fond Svetog Đorđa.

Njegovom zaslugom podignuta je i kasnije poznata Železnička bolnica na Dedinju, a u to doba Ženska bolnica.

Budući da je za života imao strast da prikuplja stari novac, te da je njegova zbirka uključivala fascinantnih 14 hiljada primeraka, to ju je on darovao Beogradskom univerzitetu.

U rodnom Pančevu, na Katoličkom groblju je sahranjen, nakon što je preminuo 12. januara 1937. godine u Beogradu.

(Ona.rs / “Kadkakozasto.com”)