Kako će izgledati moja beba ako koristim donirane jajne ćelije: Pitanja koja muče mnoge buduće roditelje

Trudnica nije samo „inkubator“ za bebu, utvrdila su istraživanja

Borba za potomstvo jedan je od najvažnijih procesa u životu mnogih parova. Oni koji ulaze u proces vantelesne oplodnje (VTO), spremni su na mnogobrojne procedure da bi ugledali svoju bebu, susreću se sa mnogim pitanjima i nedoumicama. Oni pak koji razmišljaju o vantelesnoj oplodnji (IVF) sa doniranim jajnim ćelijama, verovatno su već prošli dug i komplikovan put ka roditeljstvu.

Niste sami, jer neplodnost pogađa milione žena, ali ponekad prepreke na tom putu izgledaju nepremostivo. Želimo da vam pomognemo tako što ćemo vam pružiti informacije koje su vam potrebne kako biste odlučili da li je IVF sa doniranim jajnim ćelijama pravi izbor za vašu porodicu.

Preporučujemo

Žene koje razmišljaju o korišćenju doniranih jajnih ćelija žele da znaju da li će beba ličiti na njih. Činjenica da će spermatozoidi vašeg partnera biti spojeni sa jajnom ćelijom druge žene postavlja mnoga pitanja. Verovatno se pitate:

• Da li će beba ličiti na mene?
• Da li će se beba ponašati kao ja?
• Kako mogu da uspostavim vezu sa bebom?
• Kako će moja deca izgledati?

Liči ili ne liči?

Genetska istraživanja brzo napreduju, a mnoge uobičajene predstave o nasleđivanju su opovrgnute. Zapravo, nasleđivanje je mnogo složenije nego što se ranije mislilo. Sa informacijama iz najnovijih istraživanja, možemo vam pružiti najaktuelnije činjenice koje će vam pomoći u donošenju odluke.

Na internetu postoji mnogo priča o bebama iz doniranih jajnih ćelija, gde pacijenti dele svoja iskustva ne samo o procesu (IVF), već i o izgledu bebe. Teško je pronaći priče u kojima se pacijenti ne identifikuju sa „izgledom bebe“.

Znamo da geni određuju nasleđivanje izgleda, ali detalji su složeni. Fizičke osobine se nasleđuju za sve, od boje očiju i kose do krvne grupe i Rh faktora. Pored ovih fizičkih osobina, postoje i druge nasledne karakteristike, kao što su ličnost, IQ i talenti. Sva tri učesnika (donorka jajne ćelije, primalac jajne ćelije i partner primaoca) utiču na rastući fetus na različite i značajne načine, a verovatnoća da će beba ličiti na bilo koga od njih varira.

Primalac jajne ćelije nije samo „inkubator“ za bebu. Ona je majka i pruža sve što je fetusu potrebno da raste i razvija se. Jedan licencirani klinički socijalni radnik rekao je:

“Oblik bebine ušne školjke možda je genetski programiran od strane pradede donorke, ili bake partnera, ali same resice, i ostatak bebe, rasle su u telu trudne žene. Možda nije genetski donor, ali nošenje deteta čini je biološkom majkom tog deteta.”

Evo kratkog odgovora na najvažnije pitanje: Da, majka koja prima jajnu ćeliju utiče na razvoj embriona stvorenog od donirane jajne ćelije. Kako se to dešava? Hajde da istražimo.

Genetsko nasleđivanje izgleda i donirane jajne ćelije

Da, fizički “sastav” svake bebe određuje se genetikom. Kada parovi koriste doniranu jajnu ćeliju, geni donorke i partnera primaoca kombinuju se i uspostavljaju neke neosporne osobine. Uobičajeni primeri osobina koje se prenose kroz generacije su: vezanost ušnih resica, rolanje jezika, pegice, jamice, dominacija jedne ruke i daltonizam. Primalac jajne ćelije neće imati uticaja na ove karakteristike, jer su one čvrsto programirane u genetskom kodu.

Međutim, trenutne naučne informacije sugerišu da genetsko nasleđivanje izgleda ide daleko iznad jednostavne, zastarele predstave da dominantni i recesivni geni mogu proizvesti samo ograničene varijacije. Kombinacije su bukvalno beskonačne.

Epigenetika, šta je to?

Da bi se dodatno zakomplikovali zakoni koje je Mendel identifikovao, gledamo na ideju epigenetike. Literalno značenje ovog termina je: „pored promena u genetskoj sekvenci“ što znači da nasleđivanje ne zavisi samo od sekvenci DNK. Epigenetika nam govori da na ekspresiju gena mogu uticati i drugi faktori osim njegovih alela. Za parove koji razmatraju IVF sa doniranim jajnim ćelijama, epigenetika sugeriše da beba može ili ne mora ličiti na kombinaciju donorke jajne ćelije i partnera primaoca; da postoji previše varijacija i nepoznanica da bi se to moglo predvideti.

Koje osobine se nasleđuju od donorke jajne ćelije?

Osnovni genetski kod bebe nasleđuje se od donorke jajne ćelije i partnera primaoca. To znači da su sve osobine, od boje očiju do visine u odraslom dobu i krvne grupe, određene njihovim genima. Međutim, to ne znači da će boja očiju bebe biti jednostavna kombinacija dominantnih/recesivnih elemenata od donorke jajne ćelije i partnera primaoca.

Na primer: donorka jajne ćelije ima plave oči, a partner primaoca ima braon oči. Koju boju očiju će beba imati? Zastarela teorija o dominantnim/recesivnim genima kaže da će beba imati braon oči. Međutim, danas znamo da postoji mnogo različitih kombinacija za boju očiju, jer ne možemo sa sigurnošću predvideti kako će se geni ispoljiti. Beba može imati braon, plave, zelene ili čak kombinaciju boja očiju.

Većina klinika u Evropi ima obavezu (u skladu sa nacionalnim zakonima) da uskladi fenotip donorke sa fenotipom primaoca. To znači da kao pacijent – primalac ne možete birati donorku jajne ćelije po njenom izgledu, već će klinika izabrati donorku na osnovu vašeg izgleda. Na primer, donacija jajnih ćelija u Španiji je strogo regulisana zakonom, a pošto je donacija potpuno anonimna, fenotipsko usklađivanje je obavezno. Donacija jajnih ćelija u Grčkoj reguliše se na sličan način – fenotipsko usklađivanje je obavezno, iako se dodatne informacije o donorki mogu podeliti sa primaocem. Isto tako je i u Srbiji, donacija je anonimna, ali fenotipsko usklađivanje je obavezno.

Koje osobine se nasleđuju od primaoca jajne ćelije i njenog partnera?

Partner primaoca jajne ćelije odgovoran je za 50% genetskog koda bebe, ali koju ulogu igra primalac jajne ćelije u izgledu i razvoju bebe? Iako beba ne dobija direktno DNK kodiranje od primaoca jajne ćelije, nedavna istraživanja sugerišu da DNK primaoca ipak utiče na razvoj bebe.

Naučna zajednica nije u potpunosti saglasna, ali studije sugerišu (i nove studije su u toku) novu hipotezu da primalac jajne ćelije ima genetsku ulogu u nasleđivanju.

„Fundación Instituto Valenciano de Infertilidad, neprofitni istraživački centar za reproduktivno zdravlje, i Univerzitet Stanford zaključili su da mikroRNA molekuli koje luči majčina materica mogu promeniti genetske informacije kod razvijajućeg fetusa.”

Poznati neurolog iz Amerike, Helder Filipe, navodi da su naučnici otkrili da su određene mikroRNA prisutne u sluzokoži materice i pojavljuju se u endometrijalnoj tečnosti. Ove mikroRNA utiču na ekspresiju gena, što znači da postoje dokazi da beba može nasleđivati određene genetske osobine od primaoca jajne ćelije.

„Ideja da materična okolina može promeniti ekspresiju gena u embrionu deluje validno i nije veliko iznenađenje. Ova studija samo otkriva mogući mehanizam za tu promenu – to je vredno razmatranja,” rekao je Filipe.

Pored toga, primalac jajne ćelije utiče i na to kako se geni ispoljavaju kroz njeno zdravlje i životne navike. Ishrana je od ključne važnosti za stvaranje sluzokože materice i formiranje placente. Na primer, fetus može biti genetski predodređen da bude izuzetno visok. Međutim, ako primalac jajne ćelije ima lošu ishranu i prenatalnu negu, geni „visine“ možda neće dobiti potrebnu ishranu da ispune svoju „sudbinu“ visine.

Kako genetsko nasleđivanje utiče na izgled bebe? Drugim rečima: na koga će beba ličiti?

Neka od najčešćih pitanja koja se postavljaju u vezi sa nasleđenim izgledom odnose se na sledeće osobine:

• Boja očiju
• Boja i struktura kose
• Koža i ten
• Težina
• Visina
• Krvna grupa i Rh faktor

Boja očiju

Pigmentacija dužice odgovorna je za boju očiju. Specifični pigment zvan melanin određuje boju dužice, sa mogućnostima koje se kreću od vrlo svetloplave do izuzetno tamnobraon. Više melanina znači tamniju boju očiju. U zavisnosti od toga kako se geni ispoljavaju, količina proteina prisutnog u ćelijama kontroliše koliko (ili malo) melanina postoji. Varijabilnost količine proteina objašnjava zašto se ne možemo oslanjati na zastarele studije o dominantnim i recesivnim genima da bismo odredili boju očiju. U ovaj proces je uključeno više gena, što znači da postoji mnogo mogućih boja očiju.

Dva su gena povezana sa bojom očiju: OCA2 i HERC2. Ova dva gena imaju različite verzije (aleli), koje predstavljaju braon boju (O i H) i plavu boju (o i h). Realnost je prilično složena, ali pojednostavljena verzija kaže da između gena majke i oca postoji 9 mogućih genetskih kombinacija.

Kako plavooki roditelji mogu da imaju dete sa braon očima?

Ova dva različita gena (OCA2 i HERC2) moraju zajedno raditi da bi odredili boju očiju. Ovi geni moraju pravilno funkcionisati zajedno kako bi proizveli češću boju, braon. Kada je jedan (ili oba) gen “pokvaren”, proizvodi se malo ili nimalo pigmenta i beba će imati plave oči. Pošto ovi geni moraju raditi zajedno, moguće je da oba plavooka roditelja budu nosioci dominantne osobine za braon boju očiju i da dobiju dete sa braon očima.

Boja i struktura kose

Slično kao i kod boje očiju, količina melanina određuje boju kose. Pored količine melanina prisutnog u ćelijama, tip melanina je takođe faktor. Postoje dve vrste melanina koje stvaraju boju kose: eumelanin i feomelanin. Različite količine svake vrste melanina stvaraju različite boje kose:

• Crna kosa: Velika količina eumelanina
• Braon kosa: Umerena količina eumelanina
• Plava kosa: Vrlo mala količina eumelanina
• Crvena kosa: Uglavnom feomelanin sa malo eumelanina
• Kako se geni kombinuju i ispoljavaju, zavisiće i boja i struktura kose bebe.

Na kraju, važno je da istaknemo da nasleđe i dalje postavlja mnoga pitanja i ne daje mnoge odgovore. Naučnici su i dalje zbunjeni mnogim stvarima i istraživanja i dalje traju. Ono što je sigurno jeste da se ne treba opterećivati, ali je normalno pitati se pre odluke da se pristupi postupku s doniranim jajnim ćelijama. Sva pitanja koja ste vi postavljali sebi, postavljaju skoro sve žene.

(Ona.rs / Ivfcentar.rs)