Memoari žene bez emocija! Ona je klinički psiholog i sociopata: Zna da ne oseća – i odlučila je da to ne krije

Zamislite da nikada niste osetili krivicu. Ni stid. Ni grižu savesti kada nekome slomite srce, ni nelagodnost kad izgovorite laž. Ne zato što ste zla osoba – već zato što jednostavno ne možete da osetite ono što drugi ljudi podrazumevaju.Zamislite da znate da nešto sa vama nije „kako treba“, ali da ne znate kako bi trebalo da bude. I zamislite da, uprkos tome, odlučite da ceo život posvetite – pomaganju drugima.

Ovo nije filmski scenario, već stvarna priča Patrik Ganž – žene koja je odrasla bez emocija, a postala klinički psiholog. Dijagnostikovana kao sociopata, a ipak rešena da razume ono što većina ljudi oseća bez truda. Ovo je priča o unutrašnjem mraku, samoposmatranju i retkoj, gotovo nemogućoj misiji: naučiti kako izgleda empatija, kada je ne osećaš – i živeti dostojanstveno uprkos tome.

Emocionalna praznina kao polazna tačka

Patrik Ganž  je rođena u SAD i odrasla bez tipičnog emocionalnog spektra. Nije osećala grižu savesti, nije umela da se saoseća, niti je razumela tugu ili stid. Još kao dete pokazivala je impulsivnost, sklonost ka kontroli drugih i manipulativno ponašanje.

Uprkos svemu, završila je postdiplomske studije i postala psiholog. I upravo ta dualnost – da je i stručnjak i dijagnostikovani sociopata – čini njenu priču fascinantnom.

„Kako neko ko ne oseća empatiju može da pomaže ljudima?“ – pitaju se mnogi, a upravo na to Patrik pokušava da odgovori u svojim memoarima.

Sociopatija iznutra: kad ste svesni da vam „nešto fali“

Sociopatija ili antisocijalni poremećaj ličnosti često se vezuje za nasilje, hladnokrvnost i zloću. Ali Patrik razbija taj mit: njen najveći izazov nije bio kako da kontroliše druge – već kako da razume sebe. Godinama je osećala prazninu, dezorijentaciju i potrebu da razume ono što kod nje nije „radilo kako treba“.

Ono što je kod nje retkost jeste – introspekcija. Većina ljudi sa ovim poremećajem ne traži pomoć, jer ne prepoznaje da postoji problem. Ona jeste.

Memoari kao terapija i alat za razumevanje

Knjiga Sociopath: A Memoir nije samo svedočanstvo, već i poziv na razumevanje.

„Ovo nije još jedan memoar. Ovo je psihološka studija iz prve ruke.“ – navodi autor posta @pitaj__psihologa.

Pisanje joj je pomoglo da se posmatra „sa strane“, kroz narativnu terapiju. Njena priča postaje most između nauke i svakodnevice, između sveta emocija i onih koji ih samo simuliraju.

Emocije naučene „napamet“

Patrik opisuje kako je naučila da imitira emocionalne reakcije. Znala je kada se očekuje da se nasmeje, da deluje saosećajno, da pokaže zabrinutost – iako ništa od toga nije osećala. To se u psihologiji naziva kognitivna adaptacija – kad um zna kako bi trebalo da reaguje, iako srce ne oseća ništa.

„Simulacija emocija zbog društvenih očekivanja – ne iz empatije, već iz logike.“
– Komentar jednog korisnika:
„Ovo me je potpuno uzdrmalo. Znači da neko može da se ponaša 'normalno', a da ne oseća ništa?“

Može li neko sa ovim poremećajem da bude terapeut?

Ovo je glavno etičko pitanje.
Stručnjaci navode da osoba sa antisocijalnim poremećajem može da funkcioniše profesionalno samo pod uslovima: uz visok stepen samonadzora, supervizije i etičkog uvida.

Patrik u radu koristi emocionalnu distancu kao snagu – ona ne projektuje, ne reaguje impulsivno, ne podleže ličnim osećanjima. Ali ograničena empatija joj otežava dublje emocionalno povezivanje s klijentima.

Visoka inteligencija i introspektivnost - svest o mraku

Iako ne oseća stvari kao drugi, Patrik je svesna „nedostatka“. Njena visoka inteligencija joj omogućava da prepozna impuls pre nego što ga sprovede, da analizira i kontroliše ponašanje.

Psihološki gledano, to je dokaz da neuroplastičnost i svesna samoregulacija mogu ublažiti simptome antisocijalnog poremećaja, iako ne dovode do „izlečenja“.

Moral kao intelektualni koncept

Za razliku od većine, njen osećaj za moral nije emotivno usvojen – već racionalno. Ona zna šta je ispravno jer je to naučila, a ne zato što to oseća. To je tzv. kognitivni moral – koncept koji je čest kod osoba sa ASPD (antisocijalni poremećaj ličnosti).

Njena autentičnost je dragocena

Patrik Ganž nudi jedinstven uvid u poremećaj koji je obično obavijen tišinom, strahom i osudom. Ona ne pokušava da pobegne od svog identiteta – već ga razume i koristi kako bi objasnila ono što je i dalje zagonetka čak i za psihologe.

Možemo li razumeti nekoga ko ne oseća?

Ovo je priča o osobi koja nije naučila da voli, ali jeste naučila da se ponaša s poštovanjem.
O nekome ko ne oseća vašu bol, ali zna da treba da vas sasluša.
O ženi koja nije tražila izgovore – već je odlučila da razume i prihvati ono što jeste.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.