Rak se ne dešava preko noći: Ove navike ga mogu hraniti godinama

Navike koje povećavaju rizik od raka često su deo svakodnevice mnogih ljudi u Srbiji - od alkohola i prerađenog mesa do manjka sna i previše sedenja, a lekari upozoravaju da upravo te "male stvari" mogu godinama tiho da utiču na zdravlje.

Rak je bolest koja je dotakla gotovo svaku porodicu, a stručnjaci sve češće upozoravaju da problem nisu samo genetika i godine, već i svakodnevne navike koje mnogi smatraju potpuno bezazlenim. Ono što dodatno zabrinjava jeste činjenica da većinu tih navika ponavljamo iz dana u dan, često i ne razmišljajući o posledicama.

- Rizik od raka često se krije u stvarima koje radimo toliko rutinski da ih više ni ne primećujemo - kaže Višvdip Dilon, onkolog.

Kako objašnjava, prevencija raka ne svodi se na jednu savršenu odluku.

- Prevencija nije jedna velika promena, već male navike koje se ponavljaju godinama.

Stručnjaci izdvajaju četiri veoma česte navike koje mogu povećati rizik od razvoja raka.

Alkohol

Mnogi se iznenade kada čuju da alkohol spada među ozbiljne faktore rizika.

- Navika koja ljude najviše šokira jeste alkohol, jer mnogi i dalje ne znaju da je povezan sa više vrsta raka - kaže Dilon.

Problem je etanol, supstanca koja se nalazi u svim alkoholnim pićima. Kada telo razgrađuje alkohol, nastaje acetaldehid, toksično jedinjenje koje može da ošteti DNK i poremeti procese obnavljanja ćelija.

Alkohol se povezuje sa:

• rakom dojke,
• rakom debelog creva,
• rakom jetre,
• rakom jednjaka,
• rakom grla i usne duplje.

I nije važno da li pijete vino, pivo ili žestinu.

- Etanol je taj koji povećava rizik od raka, a njega ima u svakom alkoholu - objašnjava Džil Maknat.

Previše sedenja i premalo kretanja

Sedelački način života postao je svakodnevica - kancelarija, auto, telefon, televizor.

Međutim, stručnjaci upozoravaju da fizička neaktivnost može imati ozbiljne posledice.

Istraživanja povezuju dugotrajno sedenje sa većim rizikom od:

• raka debelog creva,
• raka dojke,
• raka jednjaka, i
• drugih oblika malignih bolesti.

Sa druge strane, redovno kretanje:

• smanjuje upale u organizmu,
• reguliše hormone,
• jača imunitet, i
• i pomaže održavanju zdrave telesne težine.

Dobra vest je da ne morate odmah da krenete sa napornim treninzima.

- Čak i male količine kretanja prave razliku - kaže nutricionista Tejlor Janulevič.

Brza šetnja, vožnja bicikla ili lagane vežbe nekoliko puta nedeljno već mogu biti koristan početak.

Prerađeno meso

Slanina, viršle, kobasice, salame i paštete mnogima su omiljeni deo doručka ili večere, ali stručnjaci upozoravaju da njihova česta konzumacija nije bezazlena.

Posebno se povezuju sa povećanim rizikom od raka debelog creva.

Problem nastaje zbog:

• dimljenja,
• konzervansa,
• soli, i
• hemijskih procesa obrade mesa.

To, prema istraživanjima, može dovesti do stvaranja jedinjenja koja oštećuju DNK ćelija.

- To ne znači da nikada više ne smete da pojedete parče slanine - kaže Maknat.

- Ali kada pogledate ukupne navike tokom godina, upravo te male svakodnevne odluke prave najveću razliku.

Stručnjaci savetuju da se češće biraju sveže i manje obrađene namirnice, uz više povrća, mahunarki i hrane bogate vlaknima.

Premalo sna

San je obično prva stvar koje se odričemo kada smo pod stresom ili u gužvi.

Ali hroničan nedostatak sna može imati mnogo ozbiljnije posledice od umora.

- Mnogi ne znaju da dugotrajan manjak sna može poremetiti prirodni biološki ritam organizma, koji igra važnu ulogu u regulaciji hormona i obnovi ćelija - objašnjava Janulevič.

Kada je ritam spavanja stalno poremećen:

• organizam se sporije oporavlja,
• teže prepoznaje oštećenja ćelija, a
• telo je pod većim stresom.

Stručnjaci preporučuju:

• redovno vreme odlaska na spavanje, i
• između sedam i devet sati sna svake noći.

Šta može da smanji rizik?

Lekari naglašavaju da prevencija ne mora da bude drastična.

Male promene tokom vremena mogu imati veliki efekat:

• manje alkohola,
• više kretanja,
• kvalitetniji san,
• više voća, povrća i integralne hrane,
• manje ultraprerađenih proizvoda.

Posebno se savetuje oprez sa raznim suplementima i "čudotvornim preparatima".

Stručnjaci kažu da je najbolji način da telo dobije potrebne nutrijente - raznovrsna i kvalitetna ishrana.

Suština je u svakodnevnim navikama

Ono što radimo svakog dana često ima mnogo veći uticaj nego što mislimo.

I upravo zato, kažu stručnjaci, male i dosledne promene mogu biti jedan od najvažnijih koraka za očuvanje zdravlja na duge staze.

(Ona.rs / EatingWell)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.