Stalno ste gladni posle obroka? Stručnjaci otkrivaju 6 razloga koji nemaju veze sa hranom

Postoje dani kada završite obrok, osećate da ste pojeli dovoljno, a ipak vas nekoliko minuta kasnije uhvati ona uporna želja da ponovo nešto prezalogajite. Mnogi tada pomisle da su jednostavno još gladni ili da je problem u hrani koju su pojeli, ali stručnjaci upozoravaju da prava glad vrlo često nema nikakve veze sa tanjirom, već sa onim što se dešava u organizmu - hormonima, stresom, navikama spavanja i čak lekovima.

Nutricionisti izdvajaju najčešće, skrivene okidače pojačanog apetita koji mogu da vas iznenade, ali i da objasne zašto vam se glad javlja čak i nakon urednog, potpunog obroka.

Preporučujemo

Stres - hormon kortizol kao tihi okidač pojačanog apetita

Stručnjaci ističu da stres može da napravi potpunu zbrku u signalima gladi.
Kada je nivo kortizola povišen, mozak počinje da šalje pojačane poruke o potrebi za hranom, naročito onom kaloričnijom.

Nutricionistkinja Tobi Amidor objašnjava da baš skok kortizola dovodi do iznenadnih napada gladi.
Dijetetičar Dastin Mur dodaje da akutni stres utiče na povećan unos energije, jer stres „zamuti“ prirodne signale gladi i sitosti.

Drugim rečima - telo veruje da mu treba više hrane nego što je stvarno slučaj.

Perimenopauza i menopauza - promena hormona menja i apetit

Kod žena koje ulaze u perimenopauzu ili menopauzu pojačana glad je veoma česta i najčešće se javlja zbog pada estrogena.
Estrogen prirodno pomaže da se apetit drži pod kontrolom, pa kada nivoi počnu da se menjaju, javljaju se i:

• valunzi
• promenljivo raspoloženje
• glavobolje
• potreba za brzom energijom

Nutricionisti objašnjavaju da upravo kombinacija hormonskih oscilacija i fizičkih simptoma može da izazove iznenadnu i jaku želju za hranom, čak i posle obroka.

Nedostatak sna - kada se hormoni gladi potpuno poremete

Dastin Mur upozorava da loše spavanje direktno utiče na hormone grelin i leptin, koji kontrolišu glad i sitost.
Kada spavamo premalo:

• grelin (hormon gladi) raste
• leptin (hormon sitosti) opada

Rezultat je stalna potreba za hranom, posebno za slatkim i kaloričnim namirnicama, jer telo pokušava da „nadoknadi energiju“ koju nije dobilo kroz odmor.

Lekovi koji pojačavaju apetit - nevidljivi, ali vrlo jaki okidači

Nutricionistkinja Amidor navodi da pojedini lekovi mogu da imaju iznenadnu nuspojavu - povećanje apetita.
Najčešće je to slučaj sa:

• kortikosteroidima
• određenim terapijama za karcinom
• gabapentinom
• tricikličkim antidepresivima
• starijim antihistaminicima

Promene mogu da nastupe naglo, a osećaj gladi se pojačava i kada su obroci sasvim uredni.

Zbunjujući signali žeđi - mozak ponekad pogrešno tumači šta mu treba

Nutricionisti napominju da se centri u mozgu za žeđ i glad nalaze vrlo blizu, pa telo ponekad pogreši.
Blaga dehidracija može se manifestovati kao želja za hranom, posebno ubrzo nakon obroka.

U tim trenucima telo zapravo traži vodu, ali mozak poruku pogrešno prevodi kao potrebu za grickanjem.

Intenzivno vežbanje - povećana potreba za energijom

Nagla promena u nivou fizičke aktivnosti može da povisi apetit.
Tokom zahtevnih treninga troše se zalihe ugljenih hidrata i proteina, pa mozak šalje vrlo jasnu poruku: „potrebna je nadoknada“.

Uz to, intenzivno vežbanje može da smanji nivo leptina, hormona koji pomaže da osećamo sitost.
Zbog toga se posle vežbanja često javlja jaka potreba za hranom, čak i ako ste nedavno jeli.

Zašto je važno da prepoznate pravi uzrok gladi?

Pojačana glad posle obroka ne znači da ste pojeli premalo - često znači da se u telu dešava nešto sasvim drugo.
Kada znate šta je okidač, mnogo je lakše razumeti sopstvene reakcije i isključiti impulsivno prejedanje.

(Ona.rs)