Domaći pinđur bez konzervansa: Starinski recept od pečenih paprika i paradajza koji vredi sačuvati

Kraj avgusta je vreme kada kuhinje zamirišu na pečene paprike, paradajz se kupuje na gajbe, a tegle polako počinju da zauzimaju police. Ako ove godine želite da uz ajvar napravite još jednu tradicionalnu zimnicu, domaći pinđur je jedan od onih recepata koji vredi sačuvati.

Gust, sočan i pun ukusa pečene paprike i zrelog paradajza, pinđur može da se jede kao namaz na hlebu, prilog uz pečeno meso, dodatak sendvičima ili jednostavno da se iznese na sto uz sir i vruću pogaču. Za njegov ukus najvažniji su kvalitetno povrće i dovoljno vremena da se smesa polako ukuva.

Preporučujemo

U ovom receptu nema konzervansa, pa posebnu pažnju treba posvetiti čistim teglama, pravilnom zatvaranju i pasterizaciji.

Sastojci:

• 5 kg crvenih paprika roga
• 3 kg potpuno zrelog paradajza
• 300 do 400 ml ulja
• 3 do 5 kašika šećera, prema ukusu
• oko 3 kašike soli
• 1 do 2 glavice belog luka
• 200 do 300 ml vinskog ili jabukovog sirćeta
• 1 do 2 ljute papričice, po želji

Od ove količine dobija se ozbiljna zaliha zimnice, pa pre početka pripremite dovoljno tegli i poklopaca.

Priprema:

Paprike operite i odstranite peteljke, a zatim ih pecite na roštilju ili u rerni dok kožica dobro ne potamni i ne počne lako da se odvaja od mesa.

Čim ih ispečete, prebacite ih u poklopljenu posudu i ostavite desetak do 15 minuta. Para koja se zadržava unutra pomoći će da se kožica kasnije mnogo lakše skine.

Oljuštite paprike, uklonite semenke i ostavite ih da se dobro ocede.

Ovaj korak nemojte preskakati. Ako u paprikama ostane previše tečnosti, pinđur će zahtevati duže kuvanje da bi dobio onu gustu strukturu koju želimo.

Oceđene paprike sitno iseckajte. Za pinđur nije neophodno da ih sameljete u potpuno glatku masu, jer upravo komadići povrća daju karakterističnu teksturu.

Paradajz ćete najlakše oljuštiti uz jedan jednostavan trik

Operite paradajz i odstranite peteljke i eventualno oštećene delove.

Ako vam guljenje nekoliko kilograma paradajza zvuči kao najgori deo pripreme, poslužite se starim trikom. Kratko ga spustite u vrelu vodu, a zatim prebacite u hladnu. Posle toga kožica će se mnogo lakše odvajati.

Oljušten paradajz možete iseći na krupnije komade ili samleti, u zavisnosti od toga kakvu teksturu pinđura volite.

Tajna gustog pinđura je u dobrom ukuvavanju paradajza

U široku šerpu sipajte ulje, dodajte pripremljeni paradajz i kuvajte na umerenoj temperaturi.

Nemojte odmah ubacivati sve ostale sastojke.

Paradajzu prvo treba dati dovoljno vremena da omekša i da višak vode ispari. Što ga bolje ukuvate u ovoj fazi, kasnije ćete lakše dobiti gust pinđur umesto retkog sosa od paprika i paradajza.

Povremeno promešajte, posebno kako smesa počinje da se zgušnjava.

Tek tada dodajte pečene paprike

Kada je paradajz vidno ukuvan, dodajte iseckane pečene paprike.

Ubaci se i deo soli i šećera, kao i sitno iseckan ili izgnječen beli luk. Ako volite pikantniju zimnicu, sada dodajte jednu ili dve sitno iseckane ljute papričice.

Sve dobro promešajte i nastavite da kuvate na umerenoj vatri još približno 45 do 60 minuta.

Od ovog trenutka šerpu treba češće obilaziti. Kako voda isparava, smesa postaje sve gušća i lakše može da uhvati za dno, pa je redovno mešanje obavezno.

Sirće ide pred kraj

Kada pinđur već dobije gustinu, dodajte vinsko ili jabukovo sirće.

Nemojte odmah sipati maksimalnu količinu. Dodajte deo, promešajte i probajte, pa ukus prilagodite paradajzu i paprikama koje koristite.

Isto važi za so i šećer.

Ako je paradajz veoma sladak i zreo, možda vam neće biti potrebno svih pet kašika šećera. Ako je kiseliji, mala korekcija može napraviti veliku razliku. Zato izvor savetuje da deo soli, šećera i sirćeta sačuvate za sam kraj i ukus podesite tek kada se povrće potpuno ukuva.

Pinđur je spreman kada je smesa gusta, višak vode je ispario, a na površini počinje blago da se odvaja ulje.

Tegle moraju biti čiste i tople

Pošto se ovaj pinđur priprema bez dodatog konzervansa, pravilno spremanje u tegle posebno je važno.

Tegle i poklopce prethodno dobro operite i sterilišite. Kada pinđur bude gotov, tegle treba da budu tople kako staklo ne bi puklo kada u njega sipate vrelu smesu.

Vruć pinđur sipajte u tople tegle, ostavljajući malo slobodnog prostora pri vrhu.

Ako ste zaprljali ivice, dobro ih obrišite, a zatim tegle odmah zatvorite čistim i odgovarajućim poklopcima.

Kod zimnice bez konzervansa ne preskačite pasterizaciju

Samo sipanje vrelog pinđura u teglu nije isto što i pravilna pasterizacija.

Izvor preporučuje da zatvorene tegle pasterizujete prema proverenom postupku koji koristite za zimnicu, a zatim ostavite da se postepeno ohlade. Kada se potpuno ohlade, proverite da li je svaki poklopac pravilno zatvoren.

Tegle čuvajte na hladnom, suvom i tamnom mestu. Nakon otvaranja pinđur mora da stoji u frižideru, a iz tegle ga uvek uzimajte čistom kašikom.

Ako poklopac nije pravilno zatvoren, sadržaj izgleda ili miriše neuobičajeno ili primetite znake kvarenja, takvu zimnicu nemojte probati.

Dve stvari prave najveću razliku u ukusu

Kod pinđura nema mnogo prostora da se sakrije loš kvalitet osnovnih sastojaka.

Zato birajte potpuno zrele, mesnate crvene paprike i sladak, zreo paradajz. Što su paprike bolje ispečene, a paradajz i cela smesa sporije ukuvani, ukus će biti intenzivniji.

Ako volite blažu zimnicu, izostavite ljutu papričicu. Ako u kući svi vole pikantno, možete je dodati prema ukusu.

A kada tokom zime otvorite teglu, uz pinđur vam zapravo ne treba mnogo. Malo dobrog sira i parče domaćeg hleba sasvim su dovoljni da se setite zašto se ovakvi recepti prenose iz generacije u generaciju.

(Ona.rs / Stil)