Lekari su ignorisali moje simptome, ozbiljno su shvatili kad je moj dečko intervenisao: Zar smo dotle došli?

Jedna devojka opisala je sa čime se suočila i svojim primerom i iskustvom želi da pokuša da alarmira sve ljude da obrate pažnju na svoje zdravlje i da nikad nikakve simptome ne odbacuju.

- Veći deo u mesec dana sam se borila sa osipom koji je zahvatio celo telo, a zatim je iznenada postao crven i sve bolniji. Onda je jednog jutra u maju 2024. godine, tuširanje postalo poput kiselog kišnog pljuska - počinje priču ova devojka.

Preporučujemo

Na savet lekara opšte prakse, zajedno sa dečkom Adamom je otišla u hitnu pomoć, ali je imala osećaj kao da je ne čuju i da je njeno zdravstveno stanje nevažno. Tada je Adam progovorio.

- Ona je u velikim bolovima i treba joj pomoć. Dosadašnji saveti nisu pomogli i stanje se pogoršava - rekao je mirno i jasno, bez ikakve galame i stresa.

Lekar je slušao i propisao snažan analgetik. Osećala je olakšanje, ali i zbunjenost.

- Tokom poslednjih 30 godina doživela sam brojne mentalne zdravstvene poremećaje - bulimiju, anoreksiju, poremećaj prejedanja i depresiju, kao i trajne fizičke probleme, i često su mi govorili da je moje mentalno zdravlje uzrok mojih fizičkih simptoma. Tek kada je anoreksija uzela maha kada sam imala 14 godina, medicinski stručnjaci su počeli ozbiljno da se bave mojim stanjem - iskreno kaže ova devojka u ispovesti.

Imala je više hospitalizacija koje su joj spašavale život, ali su joj kasnije postavljene nove dijagnoze, uključujući bipolarni poremećaj, anksiozni poremećaj i telesni dismorfni poremećaj.

- Osećala sam se kao da su me smatrali osobom koja traži pažnju - u stvarnosti, vapila sam za pomoći. Nažalost, ove intervencije došle su prekasno. Razvila su se dalje komplikacije, uključujući psihozu i halucinacije, paranoju i agorafobiju, a u mojim tridesetim godinama mi je konačno sugerisano da je kompleksni PTSD (cPTSD) koren svega - dolazi do zaključka ova devojka.

Osećala je kao da su je gledali kao nekog ko traži pažnju, dok je u stvarnosti vrištala za pomoć.

Problem u tridesetim godinama

- Kada sam ušla u tridesete, fizički problemi, uključujući bolove u mišićno-koštanom sistemu i probavne probleme, došli su na površinu. Opet su lekari to odbacivali kao psihološke probleme, kao da je moj bol samo produžetak moje depresije. Kao rezultat toga, prestala sam da verujem svom telu i počela da verujem njihovim odbacivanjima. Išla sam za svime što su rekli jer nisam imala snage da se dalje borim - kaže devojka koja u tom trenutku nie videla pravo rešenje i izlazak iz problema.

Takođe, prestala je da ide kod lekara opšte prakse, što je, nesumnjivo, dodatno uticalo na njeno zdravlje, a svaka pomoć koju je dobila bila je znatno odložena. Ponekad se osećala potpuno izgubljeno i usamljeno.

- Tek posle tog iskustva na hitnoj pomoći 2024. godine, konačno sam se zapitala: Zašto je bilo potrebno Adamovo zalaganje da bi lekari reagovali? Zašto su brže reagovali na njegov glas nego na moj? Na kraju, shvatila sam: Ovo je bio najjasniji slučaj medicinskog mizoginije koji sam ikada iskusila - kaže ova devojka.

Nažalost, nije jedina žena koja je doživela ovakvo iskustvo.

- Prema jednoj studiji, Velika Britanija ima najveći zdravstveni jaz između polova među svim zemljama G20, a medicinska mizoginija doprinosi pogrešnim dijagnozama, nepravilnom lečenju bola i odloženom lečenju. Ista istraživanja su pokazala da 60% žena u Velikoj Britaniji veruje da se njihovi zdravstveni problemi ne shvataju ozbiljno, a 57% žena je imalo negativno iskustvo sa zdravstvenim radnicima. Ove brojke su porazne, a ipak se malo radi na njihovom ispravljanju. U međuvremenu, žene i dalje pate - istraživala je ova devojka svoj slučaj.

Da je Adam nije odvezao u hitnu pomoć, ubedio je da izdrži šestosatno čekanje da bude pregledana, a zatim razgovarao sa lekarom, ova devojka sumnja da bi ponovo bila ignorisana.

- Kasnije te nedelje, kada smo pokupili steroidnu kremu koja je propisana za moj osip, samo zahvaljujući Adamovom protivljenju farmaceutskom osoblju dobila sam tačan iznos, umesto bočice veličine putne paste za zube. Nemam pojma zašto sam prvobitno dobila tako malu tubu, mislim da je to možda bila tačna doza koja je bila propisana, ali premala da pokrije celo telo. Osip je prekrio svaki deo mog tela, od vrata do prstiju, ali su nam dali tubu koja bi bila dovoljna za osip na leđima ruke - kaže ona.

Zaključak ove priče

Nijedna žena ne bi trebalo da oseća da mora da dovede muškarca na pregled samo da bi privukla pažnju lekara. Besno je i nepravedno što glas muškarca i dalje ima veću autoritet nego glas žene u današnjem vremenu. Bilo da popravljam auto ili zovem majstora, ljudi često skreću pažnju na mog partnera.

Ovakvo ignorisanje u zdravstvu je naročito opasno. Ono ugrožava dobrobit žena. Pitam se koliko mojih medicinskih problema bi moglo biti sprečeno da moji prigovori nisu bili ignorisani. Svaka osoba, bez obzira na pol, treba da bude saslušana kada su u pitanju njihovo zdravlje i dobrostanje.

(Ona.rs)