Hormoni u menopauzi: Tajming sve menja – rani početak terapije smanjuje rizik od raka, infarkta i šloga

Decenijama seoko hormonske terapije u menopauzi (HRT/HNL) vodila prava polemika. Od velikih naslova koji su je proglašavali opasnom do novih istraživanja koja je vraćaju u fokus, jedno pitanje ostalo je ključno – kada je pravo vreme za početak?

Nova analiza predstavljena na godišnjem skupu The Menopause Society 2025 donosi prekretnicu: nije samo važno da li koristite HRT – već kada ga započinjete.

Preporučujemo

U istraživanju koje je obuhvatilo više od 120 miliona zdravstvenih zapisa, žene koje su počele sa hormonskom terapijom još u perimenopauzi i nastavile je najmanje 10 godina do ulaska u menopauzu imale su i do 60% niži rizik od raka dojke, infarkta i moždanog udara. Iako ova vrsta studije ne dokazuje direktnu uzročnost, signali su dovoljno jaki da promene način na koji se razmišlja o tajmingu hormonske terapije.

Zašto je tajming toliko važan

Perimenopauza je period koji prethodi poslednjoj menstruaciji – vreme kada se javljaju valunzi, noćno znojenje, nesanica, promene raspoloženja i koncentracije. Upravo tada tkiva poput krvnih sudova, mozga i kostiju još reaguju povoljnije na estrogene.

Stručnjaci objašnjavaju da estrogen ne deluje isto u 45. i u 62. godini. U mlađem sistemu, hormoni pomažu da se održi elastičnost krvnih sudova i zaštiti srce, dok kasnije, kada su već prisutne aterosklerotske promene, efekat može biti znatno slabiji ili čak nepovoljan.

Drugim rečima – ne treba čekati da simptomi postanu nepodnošljivi. Najveći benefit se postiže ako se terapija razmotri već pri prvim znacima hormonskih oscilacija, uz procenu lekara.

Šta je pokazala nova analiza

Obuhvat: više od 120 miliona pacijentkinja.

Grupe: žene koje su HRT započele u perimenopauzi i koristile ≥10 godina; one koje su počele posle menopauze; i one koje ga nikada nisu koristile.

Rezultat: rani početak povezan je sa do 60% manjim rizikom od raka dojke, infarkta i moždanog udara.

Upozorenje: žene koje su počele sa HRT-om tek posle menopauze imale su gotovo 5% veći rizik od moždanog udara nego one koje ga nikada nisu koristile.

Zaključak: studija ne dokazuje da HRT „sprečava“ bolesti, ali jasno pokazuje da vremenski okvir igra ključnu ulogu u profilu rizika i koristi.

Kako je nastao strah od HRT-a

Koreni panike sežu do čuvene studije iz 2002. godine (Women’s Health Initiative), koja je uključila starije žene, godinama nakon menopauze. Kod njih su rizici od kardiovaskularnih događaja već postojali, pa su rezultati bili pogrešno generalizovani na sve žene.

Danas su smernice jasnije:

Rani početak (perimenopauza ili rana postmenopauza) donosi najviše koristi.

Kasni početak – posle dužeg perioda bez estrogena – može povećati određene rizike.

Zbog toga mnogi stručnjaci traže da se revidira crno upozorenje („black box“) na estrogenskim preparatima, jer novi podaci potvrđuju da vreme početka pravi razliku između koristi i rizika.

Ko i kada treba da razmotri hormonsku terapiju

Hormonska terapija se najčešće uvodi radi:

ublažavanja valunga, noćnog znojenja i poremećaja sna,

zaštite od osteoporoze i gubitka mišićne mase,

poboljšanja kvaliteta života u fazi tranzicije.

Perimenopauza je idealno vreme za procenu, jer su simptomi izraženiji, doze obično niže, a transdermalni oblici (flasteri, gelovi) imaju povoljniji bezbednosni profil u odnosu na oralne.

Kada HRT nije preporučljiv

Iako mnogim ženama donosi olakšanje, postoje situacije kada terapiju treba izbegavati ili sprovoditi uz poseban nadzor:

prethodni ili aktivni rak dojke ili endometrijuma,

istorija tromboze, infarkta ili moždanog udara,

teške bolesti jetre,

neobjašnjena vaginalna krvarenja,

nekontrolisana hipertenzija ili migrene sa aurom (posebno kod oralnih preparata).

Važno: lokalni vaginalni estrogeni za urogenitalne simptome imaju vrlo nizak sistemski efekat i često su bezbedni i za žene koje ne mogu da koriste sistemski HRT – ali o tome uvek odlučuje lekar.

Mogući rizici koje treba odvagnuti

Blago povećan rizik od venskih tromboza (manji kod transdermalnih formi).

Moguće varijacije rizika od raka dojke, u zavisnosti od tipa i trajanja terapije.

Privremene nuspojave: osetljivost dojki, nadimanje, glavobolja, povremena krvarenja tokom prilagođavanja doze.

Zato se danas pristup HRT-u sve više zasniva na individualizaciji. Kao što lekari kažu, "tajming + personalizacija" predstavljaju ključ bezbedne i efikasne terapije.

Vrste hormonske terapije i kako se biraju

Estrogen solo terapija: za žene koje su operisale matericu.

Kombinovani HRT (estrogen + progestin): za žene koje matericu imaju – progestin štiti sluznicu.

Oblici: transdermalni (flasteri, gel, sprej), oralni, implantati i lokalni vaginalni preparati.

Mnoge žene danas biraju transdermalne oblike, jer obezbeđuju stabilniji nivo hormona i manji uticaj na koagulaciju i jetru, što ih čini pogodnijim za žene sa kardiovaskularnim faktorima rizika.

Kako izgleda pametan plan za HRT

Vodite dnevnik simptoma 4–6 nedelja (valunzi, san, raspoloženje, libido, ciklusi).

Uradi osnovne analize – pritisak, lipidi, šećer, porodična anamneza.

Započnite sa niskom dozom i procenite rezultate nakon 8–12 nedelja.

Po potrebi prilagodite oblik i dozu (npr. pređite na flaster ako su trigliceridi povišeni).

Redovne godišnje kontrole: dojke, pritisak, krvna slika, gustina kostiju (DXA).

Takav plan omogućava da terapija donese maksimalan benefit uz minimalne rizike – i da se menopauza pretvori iz „straha od promena“ u period svesne brige o sebi.

Najbolje vreme za hormonsku terapiju možda je ranije nego što mislite. Perimenopauza se pokazala kao prozor prilike – faza u kojoj estrogeni mogu najviše da pomognu, a najmanje da štete.

Zato je važno da ne donosite odluke iz straha, već uz informisan razgovor sa lekarom, uzimajući u obzir sopstveno telo, genetiku i prioritete.

(Ona.rs / Yahoo life)