Ovi simptomi tokom noći mogu da otkriju ozbiljan zdravstveni problem: Ne ignorišite ih ako se često ponavljaju

Stres, anksioznost, buka, partner koji hrče ili vam „krade“ pokrivač – mnogo je razloga zbog kojih san može biti loš. Međutim, ponekad uzrok nije u spoljnim okolnostima, već u zdravstvenom problemu koji još nije dijagnostikovan.

Mnogi ljudi nisu ni svesni da tokom spavanja imaju simptome koji mogu ukazivati na poremećaj sna ili neko drugo oboljenje. Umor narednog dana često pripisuju kasnom odlasku na spavanje, stresu ili nedostatku kafe, iako je pravi razlog nešto sasvim drugo.

Preporučujemo

Ukoliko primetite neki od sledećih simptoma, naročito ako se ponavljaju, bilo bi dobro da se obratite lekaru.

Budite se gušeći se ili bez daha

Naglo buđenje uz osećaj gušenja jedan je od najčešćih znakova apneje u snu, poremećaja kod kojeg disanje tokom noći više puta prestaje i ponovo počinje.

Uz to se često javljaju glasno hrkanje, suva usta po buđenju i jutarnje glavobolje.

Međutim, uzrok može biti i slivanje sekreta niz grlo usled alergija, prehlade ili upale sinusa, kao i refluks želudačne kiseline. Kod refluksa ljudi često osećaju kiselkast ukus u ustima nakon buđenja.

Glasno hrčete

Povremeno hrkanje nije neuobičajeno, ali ako je glasno i redovno, može ukazivati na suženje disajnih puteva ili apneju u snu.

Hrkanje mogu pogoršati višak kilograma, alergije ili zapušen nos. Ako ga prate prekidi disanja ili jutarnji umor, potrebno je obaviti pregled.

Hodate u snu

Mesečarenje spada u poremećaje ponašanja tokom sna i najčešće se javlja u fazi dubokog sna.

Može biti izazvano nedostatkom sna, stresom, povišenom temperaturom, alkoholom ili određenim lekovima. Osobe koje mesečare često nisu svesne šta rade i ne sećaju se događaja narednog jutra.

Pričate u snu

Govor u snu je česta pojava i uglavnom nije opasan, ali ako se javlja često ili je praćen drugim simptomima, može ukazivati na poremećaj sna.

Može biti povezan sa stresom, povišenom temperaturom, nedostatkom sna ili određenim psihičkim tegobama. Ponekad se javlja zajedno sa mesečarenjem ili noćnim morama.

Imate česte noćne more

Povremene noćne more nisu razlog za brigu, ali ako se stalno ponavljaju, mogu biti povezane sa anksioznošću, depresijom ili posttraumatskim stresnim poremećajem.

Kada noćne more remete kvalitet sna i svakodnevno funkcionisanje, potrebno je razgovarati sa stručnjakom. U nekim slučajevima uzrok mogu biti i određeni lekovi.

Budite se više puta da biste mokrili

Povremeno ustajanje tokom noći nije neuobičajeno, posebno sa godinama. Međutim, često mokrenje može ukazivati na infekciju mokraćnih puteva, dijabetes, probleme sa prostatom ili oboljenja bubrega.

Ako se ovaj problem redovno javlja, korisno je voditi evidenciju o količini tečnosti koju unosite i učestalosti mokrenja, a zatim se obratiti lekaru.

Škrgućete zubima

Noćno škrgutanje zubima često se primeti tek kada se pojave bolovi u vilici ili jutarnje glavobolje.

Bruksizam može biti povezan sa stresom, ali i nepravilnim zagrižajem. Dugotrajno škrgutanje može oštetiti zube, pa je važno posetiti stomatologa.

Zaspite čim legnete

Brzo uspavljivanje ne mora biti loš znak ako se budite odmorni. Međutim, ako zaspite gotovo istog trenutka kada spustite glavu na jastuk, a tokom dana ste stalno pospani, moguće je da vaš organizam pati od nedostatka sna.

U nekim slučajevima to može biti znak poremećaja poput apneje u snu ili narkolepsije, zbog koje osoba može iznenada zaspati.

Jedete u snu

Postoji poremećaj tokom kojeg osoba ustaje i jede dok spava, a da toga uopšte nije svesna.

Ovakvo ponašanje može biti povezano sa drugim poremećajima sna ili određenim lekovima. Osim rizika od gojenja, postoji i opasnost od povreda u kuhinji ili konzumiranja nečega što nije za jelo.

Kako da pratite kvalitet sna?

Ako živite sami, možda nećete znati da hrčete, pričate ili hodate u snu. Ipak, postoje znaci koji mogu ukazivati da nešto nije u redu, stalni umor, razdražljivost, glavobolje ili osećaj da se budite neispavani iako ste proveli dovoljno vremena u krevetu.

Može pomoći vođenje dnevnika spavanja ili korišćenje uređaja koji prate trajanje sna, puls, disanje i pokrete tokom noći. Iako takvi uređaji ne mogu postaviti dijagnozu, podaci mogu biti korisni lekaru kako bi procenio da li su potrebna dodatna ispitivanja.

Ukoliko se neki od ovih simptoma često ponavlja ili ozbiljno narušava kvalitet vašeg sna, nemojte ga zanemariti. Pravovremeni pregled može pomoći da se na vreme otkrije poremećaj sna ili drugo zdravstveno stanje i spreče ozbiljnije komplikacije.

(Ona.rs)