5 jutarnjih navika koje mogu da promene ceo dan: Prva počinje čim ustanete iz kreveta

Način na koji započinjemo jutro neće preko noći "resetovati" organizam niti postoji jedna rutina koja garantuje dug život. Ipak, nekoliko jednostavnih navika koje ponavljamo iz dana u dan može da utiče na san, kretanje, ishranu i opšte zdravlje mnogo više nego povremeni ekstremni režimi.

Ne treba vam ni komplikovana jutarnja rutina od dva sata. Prirodno svetlo, malo kretanja, raznovrsna hrana i nekoliko dobrih odluka koje možete da ponovite svakog dana mnogo su realniji početak.

Preporučujemo

1. Izađite na dnevno svetlo što ranije

Jedna od najjednostavnijih stvari koju možete da uradite nakon buđenja jeste da pustite dnevno svetlo u prostoriju ili, još bolje, izađete napolje.

Prirodno jutarnje svetlo pomaže organizmu da uskladi cirkadijalni ritam, odnosno unutrašnji biološki sat koji učestvuje u regulisanju budnosti i sna.

Ne morate da provodite pola jutra napolju. Kratka šetnja, odlazak do prodavnice ili nekoliko minuta na balkonu mnogo su jednostavniji način da jutro započnete bez trenutnog gledanja u ekran.

2. Pokrenite telo, čak i ako nemate vremena za trening

Jutarnje kretanje ne mora da znači odlazak u teretanu.

Brža šetnja, nekoliko vežbi istezanja ili deo puta do posla pređen peške mogu biti sasvim dovoljan početak. Još je važnije koliko se krećemo tokom celog dana.

Redovna fizička aktivnost povezuje se sa manjim rizikom od brojnih hroničnih bolesti, a može povoljno da utiče i na raspoloženje, san i održavanje telesne težine.

Ako vam je pola sata odjednom previše, nema potrebe da zbog toga potpuno odustanete. I kraći periodi kretanja se računaju.

3. Neka na tanjiru bude više boja

"Jedite dugu" zvuči kao još jedan trend sa društvenih mreža, ali iza te jednostavne preporuke postoji sasvim logična ideja.

Voće i povrće različitih boja sadrže različite vitamine, minerale, vlakna i biljna jedinjenja. Umesto potrage za jednom "supernamirnicom", korisnije je tokom nedelje menjati ono što stavljate na tanjir.

Bobičasto voće, paradajz, šargarepa, paprika, zeleno lisnato povrće, citrusi i mahunarke mogu biti deo takve raznovrsnosti.

Cilj nije savršen doručak svakog jutra, već da raznovrsna biljna hrana postane pravilo, a ne izuzetak.

4. Ne morate da jedete čim otvorite oči

Tvrdnja da svako mora da doručkuje odmah nakon buđenja nije univerzalno pravilo.

Nekome odgovara raniji doručak, dok druga osoba prirodno jede nešto kasnije. Mnogo je važnije kakva je ukupna ishrana tokom dana i da raspored obroka odgovara zdravstvenom stanju, terapiji i životnom ritmu.

Umereni razmaci između obroka mogu biti sasvim normalni, ali to ne znači da treba gladovati kako biste "očistili organizam". Telo već ima jetru, bubrege i druge sisteme koji neprekidno obavljaju taj posao.

Ako imate dijabetes, uzimate određene lekove, trudni ste ili imate zdravstveno stanje koje zahteva poseban raspored ishrane, eksperimentisanje sa dužim periodima bez hrane nije nešto što treba raditi bez stručnog saveta.

5. Naučite nešto što vam nije poznato

Zdravlje nije samo pitanje onoga što jedemo i koliko koraka napravimo.

Mozgu takođe prijaju izazovi. Učenje jezika, sviranje instrumenta, ples, čitanje, rešavanje problema ili novi hobi mogu da nas izvuku iz automatizma svakodnevne rutine.

Ne morate svakog jutra da učite novu veštinu, ali možete odvojiti deo dana za nešto što zahteva pažnju, pamćenje i razmišljanje.

Nema čudotvorne jutarnje rutine

Najveća greška je pokušaj da od sutra promenite sve.

Ustajanje u pet, trening, meditacija, savršen doručak, deset hiljada koraka i nova životna filozofija zvuče odlično dok ne stigne treći dan.

Mnogo realniji pristup je da izaberete jednu ili dve navike koje zaista možete da zadržite.

Zdravlje se mnogo ređe gradi velikim potezom napravljenim jednom, a mnogo češće malim stvarima koje uspevamo da ponovimo dovoljno dugo.

(Ona.rs)