Bežite od nje na pijaci kȏ đavo od krsta, a stari su to povrće cenili više od suvog zlata: Prva pomoć za kosti

Možda ste je navikli viđati samo kao prilog uz ribu ili u tradicionalnim jastučićima od testa, ali ova zelena lepotica nosi titulu jedne od najvrednijih biljaka koje možete posaditi u svojoj bašti ili kupiti na pijaci. Dok mnogi uvek pre biraju spanać, stare domaćice dobro znaju da je blitva otpornija, rodnija i neverovatno bogata hranljivim materijama.

Preporučujemo

Zanimljivo je da su još u drevna vremena, u vavilonskom Talmudu, zapisali reči hvale za ovu biljku. Tamo stoji da je kuvano jelo od blitve "dobro za srce, dobro za oči, a još više za creva", dok je kupus bio namenjen za hranu, a ova zelena biljka za lek.

I nisu nimalo pogrešili.

Ne treba vam pun novčanik za punu torbu zdravlja

Sveža blitva sadrži pravu bogatoglavu riznicu vitamina i minerala. Samo jedna šolja od 36 grama sirove blitve ima svega 7 kalorija, ali zato donosi čak 298 mikrograma vitamina K, što je znatno više od ukupnog preporučenog dnevnog unosa za odrasle osobe (koji iznosi 120 mcg za muškarce i 90 mcg za žene). Pored toga, ista ta šolja pokriva 44 posto dnevnih potreba za vitaminom A i 18 posto za vitaminom C.

Raskošne stabljike i tamnozeleni listovi krcati su kalcijumom, gvožđem, magnezijumom, fosforom, kalijumom i bakrom. Tu su i izuzetno važni antioksidansi poput alfa i beta-karotena, luteina i zeaksantina.

Zanimljivo je da 100 grama skuvane blitve ima 20 kalorija i sadrži oko 93% vode, 4% ugljenih hidrata i 2% proteina. Iako se kuvanjem deo vitamina donekle smanji, ona i dalje ostaje izuzetno moćan saveznik vašeg imuniteta.

Spas za kosti i srce kad godine počnu da pritiskaju

Ako muku mučite sa krvnim pritiskom, blitva je namirnica koju ne bi trebalo da preskačete. Biljka obiluje nitratima i mineralima poput kalcijuma, magnezijuma i kalijuma. Ovi minerali pomažu telu tako što izbacuju višak natrijuma i pomažu širenju krvnih sudova. Naučna istraživanja iz 2013. godine potvrdila su da biljke bogate nitratima pomažu očuvanju zdravlja krvnih sudova i smanjuju pritisak.

Visok sadržaj vitamina K direktno utiče na čvrstinu kostiju jer ovaj vitamin poboljšava apsorpciju kalcijuma i smanjuje njegovo gubljenje kroz mokraću. Nedostatak ovog vitamina u ishrani često se povezuje sa većim rizikom od preloma kostiju.

Za sve koji paze na nivo šećera u krvi, u blitvi se nalazi antioksidans poznat kao alfa-lipoinska kiselina. Pokazalo se da ona pomaže pri snižavanju nivoa glukoze i povećava osetljivost na insulin, što je od velike koristi ljudima koji se bore sa dijabetesom.

Uz sve to, blitva sadrži i hlorofil. Kada spremate roštilj ili pečete meso na visokim temperaturama, uzimanje svežeg zelenog povrća bogatog hlorofilom može pomoći u ublažavanju nekih štetnih kancerogenih materija koje nastaju prilikom pečenja.

Spanać svi hvale, a blitva je kraljica bašte

Mnogi mešaju ove dve biljke, ali razlike postoje i u izgledu i u kuhinji:

• Izgled: Blitva ima velike, tamne listove sa debelim, mesnatim stabljikama koje mogu biti bele, žute ili jarko crvene boje. Spanać ima manje, nežnije listove ujednačene zelene boje.
• Ukus i tekstura: Blitva ima blago gorčkast, zemljani ukus, a listovi i stabljike su deblji. Spanać je mekši i blažeg, sladunjavog ukusa.
• Priprema: Zbog debljine stabljike, blitvi je potrebno malo više vremena za termičku obradu nego spanaću.
• Hranljivost: Blitva prednjači po količini vitamina A, C i K, kao i po magnezijumu, dok spanać prednjači po sadržaju gvožđa i folne kiseline.

Obe biljke su izuzetno bogate vlaknima, imaju malo kalorija i odlične su za probavu i očuvanje idealne telesne težine.

Kako da od ovog zeleniša napravite ručak kao u gostima

Kada birate blitvu na pijaci, tražite čvrste listove tamnozelene boje. Manji listovi su obično mekši i blažeg ukusa.

Gorčina iz listova i stabljika potpuno nestaje kada se kratko obari ili proprži. Možete je pripremiti na pregršt jednostavnih načina:

• Sitno iseckajte šaku svežih listova i ubacite u jutarnju kajganu ili omlet.
• Propržite listove i stabljike na malo maslinovog ulja sa seckanim belim lukom, pa poslužite kao prilog uz pečeni krompir ili ribu.
• Ubacite je u potaže, čorbe, pite ili domaće smutije.
• Sirove, krupnije listove možete iskoristiti čak i kao zamenu za tortilje ili uvitke.

Prednost blitve u bašti jeste i to što se branje odvija neprekidno – kako sečete spoljne listove, tako iz sredine rastu novi. U našim krajevima obično se seje od juna do oktobra, a u bašti može opstati sve do jakih mrazeva i temperatura ispod −4°C.

Dva važna saveta da vam zdravlje ne ode dovraga

Prilikom pripreme blitve, imajte na umu da nije potrebno dodavati mnogo soli. Jedna šolja sirove blitve prirodno već sadrži oko 103 mg natrijuma, što je oko 4,5% preporučenog dnevnog unosa.

Takođe, blitva ima izuzetno visok nivo oksalata - oko 480 mg na 100 grama svežeg lista, od čega je polovina u rastvorljivom obliku. Osobe koje sklone stvaranju kamenaca u bubrezima trebalo bi da budu umerene sa unosom.

Osim toga, ukoliko koristite lekove za razređivanje krvi (kao što je varfarin), nemojte naglo povećavati niti menjati unos namirnica bogatih vitaminom K, jer ovaj vitamin utiče na zgrušavanje krvi i može promeniti dejstvo terapije.

Kada se sve sabere, ova skromna biljka sa naših prostora zaslužuje posebno mesto u vašem jelovniku. Ubacite je u nedeljni plan ishrane i dopustite joj da na najprirodniji način čuva zdravlje čitave porodice.

(Ona.rs / Medical News Today / Studocu / Wikipedia)